LEPIR
Vedran Lepir, iz Prnjavora u Republici Srpskoj, malo je istraživao svoje prezime, pa kaže da u opštini Prnjavor postoje tri porodice Lepir - dve slave svetog Nikolu, treća i Časne verige Sv. Petra. I u opštini Srbac ima porodica Lepir, ali ne zna koja im je slava. Nije dokučio odakle potiče to prezime, ali je našao da je Lepir "ime jedne regije u centralnom Iranu" još iz doba Mesopotamije. Tragao je i preko Interneta i u Vikipediji našao "nekoliko desetina hiljada ljudi, koji se prezivaju Lepir!" Moli da ga obavestimo o podacima o njegovom prezimenu, za koje kaže da je "zaista neobično i veoma mistično".
Da je naš Vedran - inače, kako smo se uverili upravo na internetu, vredan i u drugim oblastima života - pogledao i u "Srpski rječnik", veoma bi sebi olakšao traganje: Vuk, naime, lepir navodi kao glavni oblik reči leptir i naglašava da se koristi u Sremu i u Bačkoj, kao i srodne reči lepirica i lepirić.
Ako znamo da je i iranski, kao i srpski, spada u grupu indo-evropskih jezika, ne čudi što tamo postoje grad i prezimena Lepir.
A što se mistike ovog prezimena tiče, navedimo da "Srpski mitološki rečnik" objašnjava da se u narodnim verovanjima leptir "povezuje sa predstavama demona", to jest - verovalo se da veštica, kad čini zla ljudima, "najčešće uzima oblik kakve ptice ili leptira", pa "ako se ubije leptir, uništi se i veštica".
Ovaj motiv poslužio je Milovanu Glišiću za zaista mističnu i maestralnu priču "Posle devedeset godina" koju je, isto toliko vremena kasnije, Đorđe Kadijević uobličio u antologijski film "Leptirica".
Ovog puta nećemo se domišljati zašto su nekim ljudima davali nadimak Lepir koji je posle postaja prezime u raznim oblicima, na primer Lepir - na Palama i Lepirović - jedna familija u Popovu Polju.
