Pobratimska vlada
Izbori za Narodnu skupštinu 1874. godine izazvali su nerede širom Srbije, jer su se i vlast i opozicija besomučno utrkivali ko će potkupiti više okružnih i sreskih službenika, a naročito policiju.
Tada je za predsednika Skupštine izabran konzervativac Đorđe Topuzović, a za potpredsednika liberal Jevrem Grujić. Iako ljuti politički protivnici, oni su odmah objavili da će raditi za dobrobit države. Za predsednika vlade je ponovo izglasan Jovan Marinović, ali je on odmah dao ostavku, navodno nezadovoljan što je dobio svega tri glasa prednosti. Vlada je pala, a novu je ovoga puta sastavljao dotadašnji ministar policije Aćim Čumić. On je odmah za ministre vojske i policije postavio svoje pobratime, potpukovnika Kostu Protića i advokata Milana Piroćanca.
Piroćanac je već imao značajnu činovničku karijeru. Počeo ju je u Ministarstvu spoljnih poslova pošto je diplomirao prava u Parizu. U doba Namesništva radio je u sudu i odatle otišao u advokate. Prihvatio je poziv u Čumićevu vladu iako je sa pobratimom bio tada u nekoj zavadi.
Za ministre finansija i prosvete postavljeni su liberali Ljubomir Kaljević i Stojan Novaković, s tim da su Novakovićevi stavovi bivali sve bliži konzervativcima, pa ga liberali nisu ni računali za svog čoveka.
Knez Milan Obrenović prvi put je bio zadovoljan celim ministarskim savetom, a o Kaljeviću je imao posebno mišljenje: "Pravi Užičanin, šeret, ume da se podvuče pod kožu." Knez je u to doba počeo da ceni svoje potčinjene sve više prema njihovim umnim sposobnostima i obrazovanju, a sve manje mu je bio važan njihov moral. Govorio je da inteligencija ne ide bez malo lukavosti, čak i pokvarenosti.
Da bi ministrima Čumićeve vlade podigao ugled, počeo je da se često pojavljuje u društvu sa njima, posećivao ih u njihovim domovima. Posebno se trudio oko Čumića, kome je potpuno verovao i veoma ga cenio, što se za narod nikako nije moglo reći.
