Ni požar se ne gasi bez propisa
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
"Kapetan Paja bio je u svojoj dužnosti dosta dobar, gotovo bolji od mnogih njegovih kolega. Sudio je i izviđao razne sporove u svojoj kapetaniji više po svom sopstvenom nahođenju nego po propisima. Obično se starao da lepim reč'ma i savetom izmiri parničare. Zato ga je narod vrlo zavoleo, poštovao i šlušao. Ako koga malo oštrije i pokara, niko mu ne zamera: star je čovek, a kara ne što je pakostan, već što je rad da svakog obavesti. Što se tiče njegovog razumevanja raznih propisa, o tome neki đavolani pričaju ovakav slučaj: Jednom se zapali u obližnjem selu neko seno. Dođe pandur i javi to kapetanu Paji. - Čekaj, veli mu kapetan, pa uzme neki zbornik i stane prelistavati, zaintačivši uza svaki list: - Požar, požar, požar... Pandur žuri ga: - Gospodine, šta ćemo, gori tamo! - Čekaj, more, čekaj, pa lista dalje i ponavlja: - Požar, požar... - Izgore sve, gospodine, šta ćemo? - reče žustro i drugi pandur utrčavši u kancelariju. - Pa neka gori, šta ću mu ja; ovde nema nikakva propisa!"
(Milovan Glišić u satiričnoj pripoveci "Raspis", 1876)
