Proždrljiv svetac

Ima ljudi koji od rođenja mogu da budu i ljudska bića i ale u isto vreme, ali ala može i naknadno da uđe u smrtnika. Takav čovek se prepoznaje prema tome što postaje naglo i preko svake mere proždrljiv, jer svu tu ogromnu hranu koju strpa u sebe ne troši on, nego ala u njemu.

Ovakvog, alavog čoveka Vuk Karadžić opisuje poslovicom "Zinula ala iz njega" ili izrekom "Svoje družine nikako ne mogu zasititi, sve kao da ala iz njih zija."

I današnji Grci, baš kao i njihovi antički preci, kažu za proždrljivca da "ima ale", dok stari grčki izraz "lamija" za alu označava i pantljičaru, parazita u utrobi čoveka za koji je medicina utvrdila da uzrokuje proždrljivost.

Legende kažu da je alavih bilo i među svetim ljudima. U svetom Simeunu se nalazila tako strašna ala, da je njemu za ručak jedva bio dovoljan pečen vo, ovan, kokoška i jaje. Ale ga je oslobodio sveti Sava tako što je nesrećnom svecu, kada je ovaj bio veoma ogladneo, pružio poskuricu: kada je ala iz njega zinula da je proguta, sveti Sava "dokopa alu rukama za vrat, izvuče je iz svetog Simeuna i baci je u more". Zato je u jugoistočnoj Srbiji sveti Simeun dugo bila jedna od najčešćih slava. Na njegov dan, 11. septembar, prinosi se na žrtvu kokoška kako bi se selo sačuvalo od lamnje koja "oblake predvodi i grad istresa, pa i ono što od grada ostane, ona odnese u drugo selo". Žrtvuje se baš kokoška, jer je ala u ovom proždrljivom svecu naročito rado jela živinu.

U narodu se priča da je i jedan čuveni srpski vladar bio alovit. Bio je to Stefan Dečanski, sin kralja Milutina Nemanjića i otac cara Dušana, a o njemu se pevalo: "U kralja je halovita glava, pobiće nas hala i vremena, neće nama roditi šenica, ni u brdu vinova lozica, ni bijele izjanjiti ovce, ni mušice čele izrojiti, ni pred kućom krave isteliti, a u dvoru čedo ne plakati."

Ale imaju sličnosti i sa omiljenim srpskim demonima, vilama. Zajedničko im je to što se uoči svakog narodnog praznika skupljaju da bi igrale po livadama i njivama, i tada razbacuju krstine i pomrse travu. Ale, kao i vile, noću večeraju na raskršću, pa je tom prilikom opasno nagaziti na njihovu sofru, jer se može oslepeti, ogluveti ili osakatiti. Kada se za nekog kaže da je alosan, znači da su mu ale uzele pamet ili zdravlje. U "bajalici od hala" vračara pravda bolesnika rečima: "Biće da je nagazio, biće vam ložicu slomio, biće vam kolenicu razbio", i onda se obraća alama: "Molim se vama, Smiljano, Ogršćano, Kalino, Magdaleno, da mu oprostite i lek mu date."