FODOLOVIĆ

Po molbi porodice Fodolović iz Bosanskog Šamca koja je poreklom iz Užica, saradnici "Vesti" su istražili njihove korene.

Fodoloviće nismo pronašli ni u Užicu, ni u okolini, ali smo interesantne podatke našli u etnološkim istraživanjima Bosanske Posavine i Bosanskog Šamca.

Do 1863. godine, Bosanski Šamac nije ni postojao kao varošica, ali je tu bila turska carinarnica i prelaz preko Save, bez skele, kao i dve kuće pravoslavnih Srba, Todora Gavrića i Riste Kovačevića.

Kad je počelo doseljavanje muslimana iz gradova u Srbiji - Užica, Sokograda, Beograda i Šapca, među njima je bio i predak naših čitalaca - francuski inženjeri su prvo Srbima dodelili zemlju za crkvu, ali su im je muslimani uzurpirali. Kada je kasnije Srbima dodeljena druga parcela, oni su džamiji poklonili ćilim. Mesto se u početku nazivalo Azizije, zadužbinaru džamije, sultanu Azizu.

Poreklo Fodolovića je iz Dugog Dola, u njeguškom bratstvu Punoševića, čiji je jedan ogranak bio Fodalovići/Vodalovići ili Vodalije/Vodale.

U vreme Erdeljanovićevog ispitivanja Stare Crne Gore bilo ih je samo jedna kuća. Kao malo i neugledno bratstvo, pošto su se svi osim te jedne kuće iselili, Vodalovići su se prozvali Punoševićima, a rodonačelnik, ili prvi predak, bio im je Punoša.

B E S P L A T N O

Istražite svoje prezime

Poštovani posetioci sajta,

Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com

Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.

Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.

Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu.

Oni koji su otišli u Krivošije postali su (V)Odalovići, a drugi, u Nikšiću, ostali su Vodalovići. I jedni i drugi su pravoslavni i slave Sv. Nikolu.

Iz Krivošija, gde su bili čuveni "ustaši", što će reći ustanici, raseljavali su se u Sasoviće, Đenoviće i Grbalj, u Boki, gde ih zovu Odale odnosno Vodale. Za njih Nakićenović kaže da su u Krivošije došli u 17. veku iz Dobre Vode (kod Bara), a Erdeljanović više veruje njeguškom predanju, da su iz Dugog Dola.

U međuvremenu, u 17. veku, jedna grana Vodalovića se uputila u Srbiju (koja je bila pod Turcima), gde su morali da prime islam i postali Vodolovići.

Pretpostavljamo da su austrijski činovnici, u vreme okupacije Srbije 1718-1739, prezime Vodolović izgovarali kao Fodolović (u nemačkom se v izgovara kao f) i da su njihovi potomci zadržali prezime u tom obliku.