MRGIĆ
Po molbi porodice Mrgić, poreklom iz sela Miloševac kod Karlovca, koja slavi Svetog Nikolu, saradnici "Vesti" su istražili njihove korene.
Mrgiće je M. Radeka, u "Karlovačkom vladičanstvu", zabeležio isključivo kao pravoslavne Srbe i samo sa jednom slavom - Svetim Nikolom. U Hrvatskoj (podaci se odnose na vreme do poslednjeg rata) Mrgići se spominju u opštinama Bjelovar, Vojnić, Garešnica, Križevci, Podravska Slatina i Čazma.
Ubedljivo najviše ih je bilo oko Vojnića, u mestima Bukovac, Veljun, Miloševac, Mrežnica, Poluj Gornji, i oko Garešnice. Pošto je ovim mestima omeđena nekadašnja Vojna granica, to je naš čitalac u pravu kad kaže da su njegovi preci doseljenici. Ne slažemo se, međutim, da su svi Srbi u Krajini poreklom sa Kosova. Kosovska bitka jeste bila najznačajniji događaj koji je pojačao seobe na sever i zapad, ali je kretanja srpskog naroda bilo sve vreme turskog nadiranja.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Mrgići su, najverovatnije, u nekom od tih talasa došli na prostore Like i Slavonije, u vreme kada Hrvatska još nije bila geopolitička celina. Tačan put kojim su se kretali preci Mrgića nije nam do kraja jasan, ali smatramo da su se doselili preko Bosne, mnogo posle Kosovske bitke, negde u 17. veku, tek posle formiranja Karlovca kao velikog vojnog centra. Na to ukazuju i sledeće činjenice.
Najstarije poreklo Mrgića nalazi se u plemenu Cuce (Cetinje) gde su zabeleženi još u 15. veku. Posle jednog sukoba sa vojnicima vlastelina Ivana Crnojevića, oni su se iselili delom prema Nikšiću, delom u Brskut, u Kuče. Oni u Kučima su zadržali staru slavu, Nikoljdan, dok su je oni u Nikšiću, kasnije i u Boki, promenili u Veliku Gospođu.
Jedan deo Mrgića, od grane Čađenovića, gonjen siromaštvom, iselio se iz Brskuta u Plav, gde su se petorica braće "poturčili u jedan dan". Do ispitivanja koja ovo navode, naime do Prvog svetskog rata, znali su da su srodnici, pa se Balovići, Muminovići, Tafići i Zilkići, iz tog razloga, međusobno nisu uzimali. Jedan od Mrgića, neki stric Ilija, odbio je da se poturči, pa se sa familijom iselio u Đurđeve Stupove. Od njih su današnji familije Mrgića u selima Vrbi i Dragosincima, u Donjem Ibru, koje slave Sv. Alimpija Stolpnika.
