GARIĆ
Po molbi porodice Garić iz Erlangena u Nemačkoj koja je poreklom iz Koljana u dalmatinskoj Zagori, a slavi Sv. Nikolu, saradnici "Vesti" istražili su njihove korene.
Selo porekla naših čitalaca se najpre zvalo Raštela, a posle turskog pokolja zatečenih Srba, dobilo je ime Koljane. Garići su u Dalmatinsku Zagoru doseljeni u trećem talasu srpskih seoba, početkom 15. veka.
U Bosni, u Dabro-bosanskoj mitropoliji, bez zvorničko-tuzlanske i zahumsko-hercegovačke eparhije, prema šematizmu s kraja 19. veka, Garića je bilo u mnogim parohijama - sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan kod Prijedora, Sv. Grigorije - u Travniku, Đurđevdan - kod Banjeluke, Vlasenice, Maglaja, Prnjavora i Tešnja, Sv. Jovana Zlatoustog - samo u jednom selu kod Banjeluke, Sv. Jovana Krstitelja - kod Banjeluke, Kluča i Tešnja, Lazarevu Subotu - u Derventi, Sv. Marka Jevanđelistu - u Cikotama kod Vlasenice, Miholjdan i Nikoljdan - u Cerovici kod Tešnja i Sv. Simeona Bogoprimca - u Bugojnu.
U Srbiji, Garića ima u selu Kikojevcu, u Gruži. Doselio se predak Radenko od Sjenice pred Karađorđev ustanak. Slave Sv. Nikolu (zimskog), a proslavljaju istog svetitelja ("letnjeg"). U oblasti Nadibra, Garića ima nastanjenih u selu Konarevu (Nikoljdan), a doselili su se iz Savova (kao i Garići u Adranima) i Gare-Mlanča iz Ibra.
U Hrvatskoj, u "Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije" (s početka Prvog svetskog rata), R. Grujić nije evidentirao ni jedne Gariće. M. Radeka je u gornjo-karlovačkoj episkopiji ("Karlovačkom vladičanstvu"), do šezdesetih godina prošlog stoleća, zabeležio Gariće sa slavom Sv. prvomučenik arhiđakon Stefan, ali bez podataka o mestu življenja ili poreklu.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada.Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
A 1976, "Leksik prezimena SR Hrvatske" porodice sa ovim prezimenom (bez podataka o nacionalnosti i veroispovesti) navodi u opštinama Valpovo, Vukovar, Daruvar, Dubrovnik, Đakovo, Županja, Zagreb, Kostajnica, Nova Gradiška, Osijek, Sinj (selo Donje Koljane), Slavonski Brod i Split.
Rešenje zagonetke porekla Garića otkriva nam da su iz Brskuta, u plemenu Bratonožići. Njihova postojbina su Seoštici, gde su živeli sa Strahinjićima i Živkovićima (koji su prešli na islam). Garići su se najpre zvali Vučinići, pa Kaluđerovići. Oduvek su, kao i ostali Bratonožići slavili Sv. Nikolu. Ima Garića preseljenih u Vasojeviće u Donju Ržanicu, gde takođe slave Nikoljdan.
Prezime im je sigurno nastalo od "imena od milja" (hipokoristika) odnosno nadimka Gara/Gare/Garo, od prideva garav, crn (a od njega imaju i Garan i Garaš). Istina, M. Grković pretpostavlja i mogućnost da je u pitanju hipokoristik od imena Gavrilo, ali nam se to ne čini verovatnijim, jer je ovo ime (starohebrejskog porekla, za jednog od arhanđela) bilo dosta retko u našem narodu, osim u gradskim sredinama.