STOJIĆ

Po molbi porodice Stojić iz Švajcarske koja slavi Miholjdan a poreklom je iz sela Brezovica kod Valjeva, saradnici "Vesti" istražili su njihove korene.

Po porodičnom predanju, Stojići su se doselili sa juga Srbije ili iz Crne Gore još u 16. ili 17. veku, a prezime su dobili po nekoj Stoji, koja je navodno krila mušku decu po brdima Povlena da ih Turci ne bi odveli u janičare.

U Brezovicama ispod Povlena ima nekoliko zaselaka - Dželati, Mojići i Božići. Jedino Mojići, sa više razgranatih familija različitih prezimena, slave Miholjdan.

Poreklom su od nekoliko jakih zadružnih porodica koje su se doselile iz Skadra u Carini (Podrinje), a tu su stigle iz Osata, u Bosni. Imaju različita prezimena, ali su za druge svi Mojići. U selu Popučke, u istom kraju, ima Stojića iz Starog Vlaha (Budimlja). Oni slave Jovanjdan.

U čitavoj Valjevskoj oblasti, pa ni u Brezovicama, uopšte nema Stojića koji slave i inače retku slavu Miholjdan. Miholjdan slave Petrovići iz Brezovice, u Podgorini. Sada su u Stublinama. Istu slavu imaju i Rankovići u Tvrdojevcu, Oni su se doselili iz Čajniča, u drugoj polovini 18. veka. Istog su porekla i sa istom slavom i Sarići.

U Azanji ima Stojića sa slavom Đurđic. Zabeleženo je da su došli kao zidari iz Osata i tu ostali. Sa ovom slavom ima ih i u Sevojnu kod Užica, pa se po njima ceo kraj naziva Stojići, a starinom su od Trnave (Stari Vlah).

Stojića ima i u Ljubišu, na Zlatiboru. Njihovo poreklo je vrlo slično kao u predanju o kome pišu naši čitaoci. Prema legendi, tri jetrve-snahe, Smiljana, Ojdana i Jasna, doselile su sa decom pre četiri veka iz Kotora: Od Smiljane su u Ljubišu Smiljanići, od Ojdane u Visoku Ojdanići, a od Jasne u Kruščici Simićevići, Vasovići i Stojići. Ima ih u Užicu, Čajetini, Čačku i okolnim selima. Svi slave Đurđic.

Ova legenda, bez obzira što ne znamo prvobitno prezime ove tri rodonačelnice, sigurno je najpribližnija istini. Poznato je naime, da je slava Sv. Kirijak, ili Miholjdan, veoma rasprostranjena na Prevlaci i celoj Boki.

One su se, najverovatnije, duže zadržale i u oblasti Zlatibora, pre nego što su stigle u valjevski kraj. Moguće je da su prvo slavile Đurđic, ali su proimenile slavu da se ne bi izdvajale od okolnih porodica.

U Polimlju, u Orahovini, Stojići starosedeoci slave Lazarevdan, dok u Godljevu, od Gagovića iz Pive, slave Nikoljdan.

S obzirom na kretanje Stojića na sever, istok i zapad, nalazimo ih u Polimlju, u mijačkoj oblasti i Negotinskoj krajini. Ima ih i u Bosni, sa slavom Sv. Arhangel Mihailo, u Majkić-Japri (Sanski Most), a i sa drugim slavama u okolini Prnjavora, Ključa, Bihaća, Prijedora, Banjaluke, Livna i Tešnja.

Ovaj pregled rasprostranjenosti Stojića govori nam jedino o tome da je prezime matronimičko i da je nastalo na različitim prostorima, nezavisno jedno od drugog, ali u svih prema njihovoj rodonačelnici Stoji.