GLIGIĆ
Po molbi porodice Gligić, rodom iz sela Marinkovci (Bosansko Grahovo), koji slave Svetog Jovana Krstitelja (20. januar), saradnici “Vesti“ su istražili njihove korene.
Prezime Gligić je, nesporno, patronimičko. Nastalo je prema "imenu od milja" Glišo odnosno Gliša, a ono od dosta raširenog imena Gligor ili potpunije Gligorije (pa i Gligorija) koje nam je došlo kao vizantijski uticaj njihovog imena Grigorije (budan, pažljiv).
Što se Gligića uopšte tiče, njih je, prema šematizmu SPC (u spomenutoj knjizi Đ. Janjatovića), pred kraj 19. veka bilo samo u Bosni, sa osam različitih slava, a Sv. Jovana Krstitelja su slavili Gligići u Bistrici i Ferićima (Prijedor), Visočniku (Srebrenica), Grahovu (Livno) i Drakseniću (Dubica). Najbrojniji su Gligići sa slavom Đurđevdan: okolina Srebrenice, Dubice, Banjaluke, Gradiške, Prijedora i Livna.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Nikoljdan slave samo oko Dubice u Dvorištu, Dobrlinu, Kostajnici i Čitluku. Ostali sa raznim slavama koncentrisani su u većini slučajeva oko Srebrenice u Karini (Sv. Avramije), u Sasama (Sv. Alimpije Stolpnik), Pribojeviću (Aranđelovdan i Đurđic), Krnić-Mlječva-Brežani (Sv. Arhiđakon Stefan) i u Tešnju (Aranđelovdan).
U Poljicu, u Popovom polju, Gligići su zabeleženi kao ogranak mnogo većeg roda Ivaniševića kojima pripadaju i Ljepave, Mostarice, Setenčići, Runde i Pende. Kako je Dedijer zabeležio, svi su davno doseljeni iz Riđana još u 17. veku i svi slave Sv. Luku. To je stara slava Gligića koju su promenili - kada i zbog čega, treba posebno istraživati.
