Stara Pazova - Varoš stara tri veka
Tačno na pola puta između Beograda i Novog Sada, još pre tri veka nastalo je naselje austrijskih graničara, Srba izbeglih pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića. Krajem 18. veka pridružili su im se slovački težaci, nešto kasnije Nemci i Hrvati...
Sremske vlasti su doseljenicima jamčile posedovanje imanja, školovanje na maternjem jeziku i slobodu veroispovesti.
Ovde su graničari takođe krčili močvarno zemljište, kopali kanale i bunare, tako da su mogli brzo da se šire. Još od osnivanja sela, podignute su srpska pravoslavna i slovačka evangelistička crkva, kao i srpska, slovačka i nemačka škola, a osnovan je i vojni garnizon i okružni sud.
Sveštenik Štefan Lješka, teolog i filozof, primio je revolucionarne 1848. Jozef Hurbana, koji je pazovačke Slovake i Srbe odveo u Sremske Karlovce da se bore za prava Slovena. Hurban se u vezi s ujedinjenjem slovenskih snaga uz pomoć sina Vladimira u Beogradu povezao i sa srpskim knezom Milanom.
Dvorac kao tamnica
Dvorac Šlos u Golubincima sagrađen je 1777. kao dom oficirskih porodica, u kome je posle sloma ustanka 1913. boravio i vožd Karađorđe. Zdanje je danas napušteno, a iz njega se već dugo čuje ječanje vetra, zbog koga meštani u okolini pale sveće i stavljaju u prozor. Neki kažu da su to jauci mučenika jer je neko vreme dvorac služio i kao tamnica, a drugi tvrde da njime još luta duh neverne žene prvog vlasnika, vlastelina, koji ju je za kaznu držao vezanu za stub zamka. |
Od tada je Stara Pazova vekovima bila most slovenstva između Srba i Slovaka. Posle ukidanja vojne granice 1871, osnovane su zanatske škole, poljoprivredne zadruge, banke, domovi zdravlja, javna kupališta i biblioteke, ali i razni domaćinski i prosvetni kursevi.
Zahvaljujući tome što je postala i međunarodni železnički čvor, Stara Pazova je već 1883. postala varoš, a time i trgovačko jezgro regiona. Među prvima je dobila električnu energiju, ugledna esnafska udruženja, preteče sindikata i ustanove kulture.
Srbi i Slovaci su priređivali zajedničke pozorišne predstave, koncerte i književne večeri, odakle je 1923. nastala ideja o izgradnji Narodnog doma kao središta slovenstva, koji je mogao da primi u to vreme neverovatnih 1.300 gledalaca.
Danas osim Dunava koji uvek nudi odmor i zabavu, u Staroj Pazovi postoji i prirodni bazen Gajićeva bara, a očuvani su i prirodni spomenici - bela topola, starija od same varoši, dok dve razgranate bele topole na Saskom drumu već dva veka simbolizuju srpsko-slovački suživot.
