ĆULUM

Iz Hamburga, gde živi i radi, ponovo nam se javlja naš čitalac Vlajko Kopanja, kome smo već odgovorili o poreklu njegovog prezimena. Sada nas pita za poreklo sa majčine strane, o porodici Ćulum, koja potiče iz sela Vrežić u okolini Šipova, u RS. U selu su bile samo dve porodice sa ovim prezimenom i niko nije znao ništa o daljem poreklu. Seća se da je majka spominjala "poreklo sa Glamoča". Iz njihove uže porodice posle Drugog svetskog rata ostale su samo baba i ujna sa dvoje maloletne dece, a i oni su kao ratna siročad odvedeni u Sloveniju, gde brat od ujaka g. Kopanje i danas živi, dok je čitaočeva sestra od ujaka u Staroj Pazovi. Poznato mu je da Ćuluma ima u okolini Šipova. Slava Ćuluma je Sv. Nikola.

Prema šematizmu mitropolije Dabro-bosanske, Ćulumi su bili nastanjeni u Bosni u sledećim selima parohija: Brda na Glamoču (slava Aranđelovdan), Visoko i Kralupi (oblast Visokog) sa slavom Jovanjdan, i "nikoljštaci" u Baraćima (Gerzovo) i samom Gerzovu, u Bistrici, Javoranima, Rebrovcu i Šljivnu (Banjaluka), u Kralupima (Visoko), u Bugojnu i Oborcima (Bugojno), u Oštroj Luci (Sanski Most), u Ribniku i Slatini (Ključ) i u Stekerovcima (Glamoč).

Bilo ih je i u selima u unačkoj oblasti, a sada ih više nema. Postoje samo toponimi koji svedoče o njihovom nekadašnjem prisustvu u ovim krajevima. Tako u Trnjinić-Brijegu postoji ime za oranice Ćulum i groblje u istom selu - Ćulum. Ovo je jasna indicija da su u ovom selu bili nekada mnogobrojni, kad su imali i svoje groblje. U oblasti Sanice, u mestu Srpski Budelj, postoji toponim za livade na Grmečkim proplancima - Ćulumak i u Vrhpolju, toponim za oranice istog imena.

Tragom za Ćulumima na Glamoču, pronašli smo ih u selu Debeljak, gde su nastanjeni u samo jednoj kući i slave Nikoljdan, kao i porodica majke našeg čitaoca. Ovde oni nisu starosedeoci, već doseljeni iz Crnog Vrha, selo Rore u unačkoj oblasti, početkom 19. veka. U oblasti Visoko nastanjeni su u Zimči, Monjarima i Muhašinovićima i posebno Ćulumi-Pelajlije u Monjarima i Muhašinovićima.

U Zimči su Ćulumi doseljeni početkom 19. veka iz sela Ćulumi u Glamoču. Slave Nikoljdan. Ima ih i u Muhašinovićima i Monjarima gde su nastanjeni i Ćulumi i Ćulumi-Pelajlije, od neke udovice Ćuluma koja se sa decom preudala i doselila u Pelajlije. Ovi drugi slave Jovanjdan. U Hercegovini im nema traga, kao i na Glasincu preko koga su najverovatnije kao stočari doseljeni u Krajinu i to davno.

Potiču iz oblasti Plava i Gusinja ili limske doline. Reč "ćulum" je turcizam, pozajmica iz persijskog (farsi) jezika, izvorno za alatku kramp ili "ćuskija" a potom i buzdovan, "ćulumak", reč koja je upotrebljavana i u značenju čvornovata toljaga te u prenosnom, podsmešljivom značenju. Obe su se javljale i kao nadimak od koga je nastajalo prezime.