SAVIĆ (od Nevesinja)
Saša Savić, poreklom iz Mostara, zamolio je etnologe ''Vesti'' da istraže poreklo njegove porodice, koja slavi Svetog Jovana.
Prema njegovim saznanjima ovde su se Savići naselili iz sela Krekovi pre nekih 150 godina. Naš čitalac se, uvereni smo, do sada prilično pomučio da sazna o svojim korenima, ali eto, i sam je uvideo koliko je to komplikovano. Prezime Savić uopšte nije baš tako retko da bi se moglo vezivati samo za jednu "prapočetnu" porodicu. Prema šemastizmu Dabro-bosanske mitropolije iz 1882, Savići su bili drugi po brojnosti od 50 najčešćih prezimena a slavili su 27 različitih "krsnih imena".
U samoj Hercegovini postoje Savići sve tri veroispovesti, što nije čudno s obzirom na istorijske procese kojima je tamošnje stanovništvo bilo žestoko izloženo ne samo prošlih vremena nego i do današnjih dana. Mi ćemo, kako bismo suzili krug pretrage, skrenuti pažnju samo na Saviće pravoslavne veroispovesti. Kao prva distinkcija mogla bi se uzeti razlika u slavi.
Tu se jasno odvajaju, i to samo u Hercegovini, Savići sa slavama Sv. Jovan, Đurđevdan i Lazarevdan. Savići su bili, ili su još uvek nastanjeni u sledećim mestima u Hercegovini: Žanjevica (Gacko), Kljen, Slat, Zajasen, Jugovići (Nevesinje), Brani Do (Bileća), Porije (Borač), Grabovica (Čapljina), Dobrič i Provo (Široki Brijeg). Oni u u Kljenu su iz Dabra i poreklom su od onamošnjih Milovića. Slave Lazarevdan. U Žanjevici ima Savića sa slavom Đurđevdan, kao i u Dobriču u koji su se doselili iz Raštana kod Mostara, i u Provu, gde su se doselili iz Dobriča.
Samo i među "đurđevštacima" i "jovanjštacima" se pojavljuju po dve korenski različite porodične grane. Pošto nas interesuje samo grana Savića sa slavom Jovanjdan, stoga ćemo pokušati da se njima i pozabavimo. Savići "jovanštaci", od kojih bi eventualno mogao da vodi poreklo naš čitalac nastanjeni su u Žanjevici (Gacko) u koju su se doselili iz Police kod Trebinja, a starinom su Vlačići, dok su, opet, Savići u Slatu doseljeni oko 1700. iz Jugovića (Nevesinje). Neke od ovih porodica su iz Slata prešle oko 1850. u Zajasen.
U Grabovicu su se doselili iz Žabice (Ljubinje), a u Porije je prvi Savić došao kao sluga iz Bijenja. Slave Jovanjdan. Ovi Savići iz Slata su poreklom od Višnjića ispod planine Golije. Ako se prihvati teza da su oni od Savića iz Slata kojih ih ima i u Jugovićima i u Krekovima kod Nevesinja, onda bi imalo osnova pretpostavkama da imaju srodnike i po Srbiji, Staroj Hercegovini i Crnoj Gori gde su se "razgranali" od korena i stabla Višnjića.
