JEREMIĆ
Gospodin Spasoje Jeremić javlja se iz Užica ne bi li nekako dobio od nas još neku činjenicu, da je doda "svojim iscrpnim istraživanjima". On nas pita za neku treću granu Jeremića, pa očekuje da mu se to samo potvrdi. Mi se analizom istraživanja koje je neko već radio (ekspertizom) ne bavimo i to smo dosad u više navrata isticali. Prvi razlog je nepodudarnost metodologije rada. Drugi, različiti izvori, pod uslovom da je to radilo stručno lice, i treći i najvažniji jeste što takva analiza oduzima previše vremena koje značajno odudara obimom od našeg posla u ovoj rubrici.
Ovog puta ćemo upotrebiti samo za nas relevantne činjenice. Jeremići (Krsman i Stevan, ne zna se da li su bili sami ili su se doselili sa porodicama) našeg čitaoca došli su u selo Tripkovo kod Užica krajem 18. veka i to iz Bosne, prešavši Drinu. Već tada su imali prezime Jeremić i krsnu slavu - Đurđevdan. Danas većina njihovih potomaka živi u Užicu, Beogradu i Kosjeriću. Čitalac naglašava da većina porodica u selu Trikova potiče od Pljevalja i da slave Đurđic, dok Jeremići i Sokići slave Đurđevdan.
U samom užičkom kraju ima više grana Jeremića koji su međusobno nesrodni. No, treba biti oprezan u donošenju zaključaka jer je ova oblast bila podalje od važnih komunikacionih linija, pa je prirodno naseljavana kao prvo pribežište za lokalne hajduke, "odbegle" od vlasti ili epskije rečeno "od krvne osvete". Bilo je stoga prikrivanja tragova, promena prezimena, pa i slave.
Takav slučaj je samo delimično sa Jeremićima našeg čitaoca. Tragove njihovog postojanja u užičkoj okolini možemo da pratimo od sela Glumci kod Požege, zaselak Bošnjaci u koji su se doselili iz obližnjih Branežaca. Ima ih šest kuća, a krsno ime je Sv. Đorđe, 6. maja. U Branešcima, koje se nalazi na istok od Zlatibora i pruža do Mačkata, oni su bili nastanjeni u zaseoku Prijani, ali sa slavom Jovandan, doseljeni potkraj 19. veka iz Radojne kod Nove Varoši.
U okolnim oblastima, osim Višegradskog Starog Vlaha, ne nalazimo porodice sa ovim prezimenom, što znači "da su se zaista doselili preko Drine", kako se govorilo i u porodičnom predanju.
Osim Jeremića u selu Danilovići, između Dobrunske reke i Uvca koji slave Jovandan, neme drugih porodica s ovim prezimenom. Izvor kaže da su se naselili na imanje age Đukića, a potom na svoje, kupljeno krajem 18. veka. Pre toga su bili nastanjeni u Mokronogama u sarajevskom protoprezviteratu i slavili su Đurđevdan. Ne zna se razlog promene slave.
Ovde ih je bilo sve do poslednjih ratova 90-ih u BiH. Njihova matična oblast je Slivlje u tzv. Visokoj Hercegovini, u svešteničkoj porodici Danilović koji su se raselili po Hercegovini i duž Drine po Srbiji. Slava im je Đurđevdan.
