ĆEĆEZ

Iz Klivlenda u Ohaju, etnolozima "Vesti" piše gospođa Nedeljka - Neđa Ćećez, rodom iz Bradine (opština Konjic), kći Milana i Danice Đorđić (rođ. Ivezić), oboje iz Bradine, a udata za Trifka Ćećeza sa kojim živi od 1998. u Americi. Ćećezi, sa slavom Đurđevdan, takođe su od Konjica, iz Donjeg Sela, na desnoj obali Neretve.

Dok J. Dedijer u "Hercegovini", Ćećeze uopšte i ne spominje, R. Milićević ("Hercegovačka prezimena", imao je mogućnost da koristi tri godine ranije objavljeni rad dr Momira Ćećeza, pa i mi iz "prve ruke".

Momir Ćećez kaže da je prezime ove familije "neobično i veoma retko" a da prema predanju, postoje dve verzije o nihovom poreklu. Po jednoj verziji, doselili su se okolinu Konjica iz okoline Žitomislića, a još daljom starinom su Kovačevići "iz Grahova u Crnoj Gori" (tj. Staroj Hercegovini) ili iz Banjana.
 

Predanje kaže da su se na Grahovu sukobili sa nekim begom, pa su bili primorani da se isele. Po drugoj verziji, neki od mlađih Ćećeza došao je u sukob oko devojke sa begovim sinom i ubio ga. Porodica je morala da se seli u drugi kadiluk kako bi izbegla osvetu.

Nije isključeno da su se "zgodni Ćećezi" - jedan čitalac Đorđe Ćećez verujemo dobronamerno tvrdi da im prezime dolazi upravo od turcizma "ćeće", odnosno visok ili naočit - često sukobljavali s Turcima oko devojaka. O njihovom poreklu M. Ćećez navodi i priču da ih je u Donje Selo, kao kmetove na svoj posed, naselio beg Kadić iz istočne Hercegovine u 18. veku.

Rodonačelnik Ćećeza bio je Filip sa sinovima Ilijom i Mijatom. Pred poslednji rat, 1991. u Donjem Selu bilo je 90 porodica Ćećeza sa ukupno 340 članova. Bilo ih je nastanjenih u Mostaru, Sarajevu, Konjicu, Derventi i Beogradu.
 

Ovde smo izneli predanje koje među sobom čuvaju sami Ćećezi, mada postoji mogućnost da se radi o njihovom poreklu od jedne druge porodice, a ne od Kovačevića iz Banjana, i to još oko 1660. a da su im novo prezime nadenule turske vlasti, ali niko ne zna zašto.

Ista monografija, kao usputnu stanicu ove familije navodi manastir Žitomislić, ali i verziju prema kojoj je prezime nastalo od naziva mesta Ćeće, u okolini Vareša, u srednjoj Bosni.
 

Među prezimenima Srba u Bosni, Ćećezi u istoj oblasti, Pazariću, kod Sarajeva, imaju dve slave - Đurđevdan i Jovandan. Ovaj podatak nam otkriva, prvo, odakle su se Ćećezi doselili u Bosnu i, drugo, da su bili stočari, jer je put prema Sarajevu i okolnim planinama bio stočarska staza za letnje ispaše.