VULOVIĆ
Goran Vulović javlja se iz Švajcarske, gde živi i radi od svoje dvadesete godine, u Roršahu na Bodenskom jezeru. Rođen je u selu Ljuljac, mesna zajednica Šaronje kod Novog Pazara. Tu su se rodili i živeli njegov otac, deda i pradeda, a čukundeda je iz sela Lozna kod Vranovine (Novi Pazar). Krsna slava Vulovića je Sv. Stefan, 9. januara.
Vulevići (od pretka Vula) i Marsenići (po majci Marseniji) ogranak su Raketića/Rakitića (Popovića) od vasojevićke grane Lopaćana. Rodonačelnik Vulevića nastanio se u Trešnjevu sa ostalim Lopaćanima. Od njih su se kasnije odvojile četiri porodice i naselile u Metohiju. Od brata mu Ilije ostala je udova Marsenija koja se sa decom nastanila u sadašnjoj Rijeci Marsenića.
Smatramo, međutim, da je isključena mogućnost da su Vulovići od Vasojevića, jer bi se o tom poreklu ipak očuvala neka tradicija i ne bi bilo promene prezimena (možda jedino slave), zbog snage samog plemena. Stoga treba potražiti i druge mogućnosti i zavičaje njihovih korena.
Tako su Vulovići stara familija (verovatno nekad i bratstvo) u Strujićima u Popovu polju (Hercegovina). Nije poznato odakle su se ovde doselili, ali se zna da su se iselili u Nevesinje. Iz ove porodice su bila dva kaluđera u manastiru Zavala: Nikodim i Josif.
Oni se u 19. veku spominju i kao žitelji Mostara. Po završetku Prvog svetskog rata, za gradonačelnika Mostara bio je postavljen Ljubo Vulović kao sposoban čovek. Iz istog mesta Strujića potiču i Vulići koji su se nastanili iz Zavale u Popovu u okolinu Mostara, u Ravčiće (Bijelo Polje) i u Staru Gabelu kod Čapljine.
U Ravčićima je mati Vulića "obudovila" i vratila se u svoj rod. Bila je od Bovana u istom kraju. Slave Nikoljdan, a u Bijeloj kod Konjica slave Jovanjdan. Zbog toga smatramo da su preci našeg čitaoca ipak poreklom iz Stare Hercegovine, iz tzv. trebinjske Šume, gde su bili nekad i sada nastanjeni u Jušićima, Policama, Pridvorcama i Gomiljanima kod Trebinja i u Trebinju pod prezimenom Vulešević.
Prema najstarijim podacima za taj kraj, oni su živeli u mestu Tvrdoši i kod manastira Tvrdoš dok su im "staje" bile u Marić-Međinama. U selo Jušiće su se doselili krajem 17. i početkom 18. veka. Slavili su Šćepanjdan (Sv. arhiđakona Stefana), a preslavljali Veliku Gospođu (28. avgusta).
