JAKOVLJEVIĆ
Iz Valjeva nam se javlja g. Zlatomir Jakovljević koji traži odgovor o poreklu porodice i odmah u početku naglašava da postoji još jedna porodica Jakovljevića koja se doselila iz Bosne u njegovo rodno mesto Kozličić dok su njegovi preci iz zaseoka Jazovnik, ali su danas i Kozličić i Jazovnik srasli u grad Valjevo. Njegova porodica slavi Sv. Luku.
Po podacima iz monografije o ovom kraju, Jakovljevići su se doselili posle sloma Kočine krajine, jer su bili aktivni učesnici u borbama protiv Turaka, pa su se plašili turske odmazde. Odakle su tačno došli niko ne zna, a naš čitalac smatra da se to i krilo. Zna pouzdano da su živeli u dve brojne i napredne zadružne porodice i da su bili veoma imućni zemljoposednici i to na potezu od Valjeva, preko Brankovine do Šapca.
Naš čitalac se, poziva na monografiju o svom kraju, ali tamo piše sasvim drugačije od onoga što nam on tvrdi u svom pismu. Naime, Jakovljevići su se doselili pred Kočinu Krajinu, a ne po njenom slomu, kako piše u pismu čitaoca i zaista bežeći od osvete iz starog kraja. Oni su poreklom iz Rovaca u Crnoj Gori, a srodni su im još i Vasići, Lazići, Miličići, Tešići i Tadići, nastanjeni u ukupno 14 kuća u ovom kraju.
Jakovljevići su se iz Rovaca doseljavali u Srbiju etapno, i to preko Starog Vlaha, gde postoji jedan ogranak u Štrpcima i na Zlatiboru, a prethodno su svakako išli preko Morače i Polimlja i Potarja i Sjenice, odnosno, Peštera. Jedna od etapnih stanica u neposrednoj okolini bila je u Nedeljicama i Zavlaci u Jadru. Za prve se kaže da su slavili Nikoljdan i da su bežali pred Turcima "preko", tj. preko Save u Austriju, pa se vratili nazad, a za druge, da su bili starosedeoci sa slavom Sv. Luka. Na etapnim stanicama koje smo napred nabrojali, ima Jakovljevića sa različitim slavama, tako da nije isključena "mimikrija", preuzimanjem drugih slava, kako bi se sačuvao život od progonitelja.
U Dvorskoj su iz Hercegovine, što nije u neskladu sa tvrdnjom Miljanića koji ih svrstavaju u crnogorska - zapravo staro-hercegovačka - prezimena, i jasno određuju njihovo poreklo iz Nikšićke Župe, iz sela Kuti. Osim toga nije sasvim isključena ni mogućnost da su Rovca bila samo etapna stanica u kretanju Jakovljevićevih potomaka na sever do Kolubare. Poznato je naime da su Rovca bila, zbog svoje nepristupačnosti, prirodno sklonište za pripadnike mnogih plemenskih zajednica u Crnoj Gori, odakle se kretalo u seobe na sever.
Ovoj tvrdnji ide u prilog i činjenica da je u okolini Užica (Glumač i Kamenica) bilo Jakovljevića iz Nikšićke Župe, koji su živeli zajedno u jednom od vrlo uglednih i ekonomski i ljudstvom jakih zadružnih porodičnih domaćinstava. Samo u jednom slučaju oni pominju da su starinom iz Otnja kod Višegrada, gde su se doselili iz Hercegovine, gde im je staro prezime bilo Otašević, a slava Sv. Nikola.
