BOGDANOVIĆ
Pismom, svojeručno kucanim, obratio se etnolozima "Vesti" gospodin Gavrilo Bogdanović, po zanimanju šofer iz Zibnena u Švajcarskoj, a rođen 1937. godine u selu Priboj kod Lopara, BiH, Republika Srpska (zaseok Gornji Priboj). Piše nam: "Saznao sam da se moj predak Bogdan doselio u selo ispod Majevice u bespuće, bežeći pred turskim zulumom..." Bogdan je imao četiri sina: Gaju ili Gavrila, i još trojicu kojima beleži imena, ali naš čitalac dalje nastavlja samo sa Gajinim potomstvom jer je on od njegove "loze". Gajo je bio prvenac, a imao je samo jednog sina Đuru, a on Teodora i još jednog sina i četiri ćerke dok je Teodor, čitaočev otac, bio još bogatiji porodom: osim našeg g. Gavrila, još četiri sina i dve ćerke "bliznice". Vremenom se umnožio broj posebnih porodica do 15 domaćinstava, ali su se već od generacije ovog čitaoca počeli raseljavati po svetu tako da ih, u Priboju, danas ima samo tri.
Spomenuli smo da g. Gavrilo, ništa ne zna o svom poreklu; krsnu slavu nam nije naveo, a u celu priču je uneo i pretpostavke o srodstvu sa nekim drugim Bogdanovićima iz Surdulice i sela Bare kod Požarevca.
Srećom, njegovo selo, Priboj, nešto pre, a nešto posle Drugog svetskog rata, ispitivao je veliki srpski etnolog Milenko S. Filipović i objavio u svojoj monografiji "Majevica (...)", 1969, pa tako saznajemo da je Bogdanovićima slava Jovanjdan i da su - iako su neko vreme boravili i u okolini Gacka - daljim poreklom iz Pive, štaviše da su iz familije iz koje je bio i čuveni junak Bajo, zvani Pivljanin!
O Baju Pivljaninu, istorijskoj i epskoj ličnosti, hajduku i hajdučkom harambaši iz Stare Hercegovine, velikom borcu protiv Turaka - pisano je više puta, a najbolju sintezu nalazimo u knjizi "Piva (...)", 1971, akademika Obrena Blagojevića.
Po njemu, Bajo - kome se ne zna pravo ime, ali ovaj autor misli da se zvao upravo Bajo - rodio se oko 1637. godine, "po svoj prilici" u selu Rudinici. Neki pisci su smatrali da mu je prezime bilo Nikolić, ali O. Blagojević drži da je to bio samo patronim, po ocu Nikoli, a da se prezivao Blečić, tj. poticao iz ovog bratstva koje "od davnina" živi u selu Seljani.
Blečići su se, inače, dosta iseljavali pa kod Rijeke, u današnjoj Republici Hrvatskoj, postoji i selo Blečići u kojem je, prema "Leksiku prezimena SR Hrvatske" rađenom na osnovu popisa stanovništva iz 1948. godine, još bilo porodica ovog prezimena za koje smo sigurni da su davno pokatoličene i pohrvaćene.
Blečići, pak, koji su, kao Bogdanovići, preko niže Hercegovine stigli do Majevice - sačuvali su ne samo pravoslavnu veru, nego i veoma jaku srpsku nacionalnu svest koju su pokazali posebno u Drugom svetskom ratu.
