KOSIĆ
Iz Austrije etnolozima "Vesti" piše Tanja Kosić u želji da sazna sve o svom poreklu. Porodica, sve do čukundede Jovana, potiče iz sela Pervan kod Banje Luke, a krsno ime je Sv. Jovan Krstitelj, 20. januara.
Izveštaji o Kosićima su nepotpuni i prilično zbunjuju i nas, iskusnije istraživače, porekla porodica. Prezime potiče od matronima Kosa(ra), očigledno nastalo po nekoj udovici koja je bila dovoljno ugledna u svojoj mikro-sredini.
Međutim, kako je teško verovati da na tako malom prostoru bude toliko udovica sa imenom Kosa (a uvek se radi o jednoj ili dve kuće), te da tako imaju i različito poreklo i slave - pokušali smo da utvrdimo neke od puteva pravaca seoba Kosića makar i različitih slava, da bismo uočili bar neku pravilnost ili podudarnost prvobitnih zavičaja i njihovog viševekovnog "skrivanja" i zametanja tragova u toku svojih kretanja.
U Pounju ima porodica Kosić u selima Pučenik i Teočak i njihovo poreklo se vezuje za Grahovo i za familiju Runić (u nekim slučajevima se pisalo Runjić, što je i ispravnije - ali je tek Vuk smislio slovo "Nj"), iz Popova Polja u Hercegovini. Tamo se, u Trebinju, Kosići spominju kao nekadašnja vrlo stara porodica čijih predstavnika danas nema.
Mnogi Kosići su u Hercegovini katolici, a u zapadnoj Bosni i - muslimani. Očigledno je da su bili vrlo ugledni i, stoga, i više podvrgnuti pritiscima da promene veru i progonima. Odavde, iz Hercegovine, iseljavali su se u Boku, gde ih i danas ima u Herceg-Novom, Igalu i Mojdežu, ali opet sa različitim slavama, od kojih preovlađuje Đurđevdan, a pored Nikoljdana i Jovanjdana, javlja se i Aranđelovdan.
Kosići su izgleda primali slavu većine u primorskim gradovima ili su to bile slave svetitelja-zaštitika mesta kome je bila posvećena i lokalna crkva, pa se tako može objasniti heterogenost krsnih imena ove porodice u Boki.
Najjednostavnije objašnjenje bi bilo ono koje daju i A. i V. Miljanić za crnogorska prezimena. A to je - da vode poreklo iz Banjana u Hercegovini. Ovo potvrđuje i tezu da su vrlo stara porodica, jer su banjačke porodice prisutne na ovom prostoru od 15. veka. Njihove slave su i Jovanjdan i Nikoljdan.
Postoji, međutim, još jedna mogućnost za koju smatramo da će biti jedino sasvim tačna, a to je da potiču iz Komana, od Bandića koji su svoju prvobitnu slavu Jovanjdan, promenili tokom seoba prema Bosni u Đurđevdan.
