KALAČ
Redovni čitaoci ove rubrike mogli su da zapaze neobično prezime Kalač i zanimljivu istoriju ove familije o kojoj smo pisali 10. oktobra prošle godine, u odgovoru g. Esadu Kalaču. Posle godinu i po dana ponovo nam se obraća.
Prihvata naše objašnjenje da su Kalači poislamljena familija iz srpskog bratstva Milačića, iz plemena Kuča, koja se naselila najpre u Rožaje, a potom u selo Zasmreče koje je kasnije i samo prozvano Kalači, sada moli da ustanovimo odakle mogu biti njegovi dalji preci - pre đeda Rizve, odnosno kako bi mogao da sazna imena svih svojih pra i čukun, čučkun-čukunđeda itd. Moli i da napišemo više o bratstvu iz kojeg su potekli Kalači, Milačićima, koji - piše on - pripadaju najvećoj grani kučkog plemena, Drekalovićima.
Pismo završava zahvalnošću redakciji i etnolozima: "Vaš vjerni čitalac, a biće to uvijek, srdačno vas pozdravlja..." Hvala mu. Navodimo ovaj lep gest jer nam je drag, pogotovo što nije čest. I etnolozi su ljudi, pa nas obraduje pohvala, mada se ne ljutimoni na primedbe. Važno nam je da li su čitaoci i čitateljke, a čitajući njihova pisma osećamo se i njihovim prijateljima, zadovoljni našim odgovorima i ovim našim ne baš jednostavnim, da ne kažemo teškim poslom.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
|
Ovo poslednje je i uvod u drugi odgovor g. Esadu. Da bi se saznala imena konkretnih predaka kojih davno više nema među živima, trebalo bi imati uvid u matične knjige umrlih na području gde su živeli. Prvi korak u tome je da se utvrdi gde se te knjige nalaze, ako - posebno one starije, iz 19. veka - uopšte postje. To znači da time treba da se pozabavi sam zainteresovani potomak ili, s njegovom ovlašćenjem, neki istraživač. I, bezbeli (Esad će razumeti tu reč), naravno - uz honorar, pošto ti troškovi - telefoniranje, odlazak u Rožaje i Podgoricu i istraživanje, pregled knjiga i mikrofilmovanje - nikako nisu mali. Nije neizvodljivo, ali košta.
Što se pitanja o Milačićima tiče, i to zahteva posebno istraživanje. G. Esad treba da nam se javi privatno - da bismo se o tome dogovorili.
Inače, o Kučima su pisali Marko Miljanov, Rus Pavel Rovinjski (čija je višetomna "Crna Gora" pre koju godinu, posle punog veka, prevedena i na srpski), Stevan Dučić i mnogi drugi, a najbolje Jovan Erdeljanović.