Mihailo sudio i sudijama
Majstorovićeva zavera protiv dinastije Obrenović završena je tako što je sud u Smederevu neke osumnjičene oslobodio zbog nedostatka dokaza, a ostali su okrivljeni samo za delo uvrede kneza. Nijedna kazna nije bila veća od dve godine zatvora.
Na to su odmah skočili ministri kneza Mihaila i ocenili da je Veliki sud ovakvom presudom počinio - veleizdaju! Već je dovoljno sumnjivo bilo to što je jedan od sudija bio Jevrem Grujić, poznati protivnik nekih Mihailovih ministara.
Tražeći greške u radu suda, Rajko Lešjanin, ministar pravde, polovinom 1864. dao je na usvajanje na brzinu napisan Zakon o stavljanju sudija pod sud.
Odmah je obrazovana isledna komisija i pred nju su pozvana šestorica sudija za "olako suđenje u Majstorovićevoj zaveri". Među njima je bio i Grujić.
Po isleđenju kojim se upravljalo Mihailovog dvora, ustanovljen je naročiti sud za suđenje sudijama, i u njega su ušli provereni kneževi ljudi.
Taj sud je osudio sve optužene na robiju zbog krivičnog dela "nehata u službi", koja je počela u julu 1864, s tim da su svi pušteni na slobodu već naredne godine.
Majstorovićeva zavera nije svrgla kneza, ali mu je snažno poljuljala režim. Mnogi viđeni Srbi su sa ogorčenjem pisali prijateljima u inostranstvu o tome kako "glas Velikog suda beše dosad sveti, koji se ne mogaše pogaziti", te da je "sledstvo ovakvih postupaka diktatorstvo".
Austrijski konzul u Beogradu napisao je bečkoj centrali: "Javno mnenje je preplašeno, samo šapuće, ali indignacija je opšta".
Austrijska tajna služba je primetila da je vlada govorila o zaveri pre no što je to delo uopšte dokazano, ali i da je knez suviše brzo pomilovao sudije, što se tumačilo kao da su sudije zaista osuđene bez dokaza.
Agenti kneginje Perside Karađorđević su se rasputovali po Vlaškoj, Austriji i Nemačkoj prenoseći glasine o pomoru inteligencije u Srbiji i o potrebi da se Srbija kazni. Opšti zaključak je bio da je u Srbiji zavladalo bezakonje i da je na putu zavođenja apsolutizma kakav Evropa do tada nije videla.
