Oružje za onaj svet
Živi izvor prastarih običaja su narodne pesme, lirske i naročito epske, koje su se isprva pevale u slavu pokojnika. Kada su vremenom prešle u nadležnost profesionalnih pevača, guslara, ovi više za junake nisu uzimali anonimne pretke, nego najvažnije ličnosti i događaje, istorijske i mitske, koje je slavio ceo narod.
Srpske epske pesme, čak i one novije, vrve od mitoloških motiva kakvi se susreću u sličnim pesmama od Indije do Grčke, sve do zapadne i severne Evrope. "Smrt Marka Kraljevića", iako se računa u kratke, sa svega 166 stihova, nudi najbogatiji izbor mitskih i religijskih motiva. Tu najpre u oči upada Markov konj, koji suzama i posrtanjem predskazuje smrt svog gospodara, baš kao Ksant, konj najpoznatijeg heroja antike Ahileja.
Glavni junak te pesme je nepovrediv, a takav je i junak "Ilijade" ili germanski Zigfrid. On živi 300 godina, što je takođe antička osobina. Pojavljuje se i vila, čuvarka vode u planini, koja proriče budućnost, što su činile i starinske nimfe.
Nailazi se i na gatanje iz ogledala vode, koji je pevač Filip Višnjić ubacio i u "Početak bune na dahije". Tu je i magijski čin bacanjem topuza u more, kad Marko proriče kada će se ponovo roditi junak njegovog kalibra: "Kad moj topuz iz mora iziš'o, onda 'vaki đetić postanuo".
Smrt Marka Kraljevića je Filip Višnjić opevao krajem 18. ili početkom 19. veka, ali su običaji koje je u pesmu uneo mnogo stariji, čak i od istorijskog Marka. O tome najbolje govore postupci glavnog junaka pošto je saznao da će uskoro umreti.
On ubija svog vernog konja Šarca i uništava sve svoje oružje. Mnogi stari narodi od Indije do Germanije sahranjivali su svoje velikaše zajedno sa konjem i oružjem ili bi ih ostavljali pored groba, kako bi im se našli na onom svetu.
Još bogatije žrtve prinete su ocu i sinovima u pesmi "Smrt majke Jugovića", gde pevač veli: "Mrtvi nađe devet Jugovića, i desetog starog Jug Bogdana, i više nji' devet bojni koplja, na kopljima devet sokolova, oko koplja devet dobri' konja, a pored nji' devet ljuti lava (pasa)".
Slični obredi su i u pesmama o smrti vojvode Kaice, Miloša Obilića i Zmaja ognjenog Vuka. Iako se u pesmama ti obredi izvode uvek na isti način, narodni pevač, koji je za njih samo čuo, jer su davno pre toga izumrli, nije ih dobro razumeo. Pokušao je da im doda logiku.
Tako je Marko konja i oružje uništio da ih ne bi uzeli Turci, a majka Jugovića je konje, pse i sokolove vratila u dvor, iako se žrtva, jednom ostavljena na grobu, više ne sme dirati.
