RAKITA

Boro Rakita iz Zrenjanina, gde je i rođen, pita etnologe "Vesti" odakle potiču i od kada se njegovi preci zovu Rakita. Kaže da su se otac i majka doselili u Zrenjanin 1957. iz sela Babići, opština Šipovo. Krsna slava im je Sv. Jovan, Krstitelj i Preteča, 20. januara.

Postoje dve različite verzije o nastanku prezimena Rakitić/Raketić, za koje smatramo da je proizvoljno preinačena verzija docnije skraćenog prezimena Rakita, dobijenog prema ženskom imenu tog oblika.

Prva kaže da su Raketići doseljenici u Drobnjak iz Banjana, od šire srodničke grupe porodica - Dobrilović. Oni su se ranije prezivali Vladojević i potiču iz plemena Banjani. Prezime je nastalo u 18. veku i to poslednjih decenija, kada je ova porodica spala na samo jednu kuću, nekog Trifka Vladojevića. U sukobima sa uskocima (1795) Trifko je ubijen.

Ostanu mu dva sina: Živko i Jovan sa majkom Rakitom i po njoj se prozovu Raketići. (Ispitivač ne objašnjava kako se pojavilo ovo "e" umesto "i"!) Slave Jovanjdan (zimski), a ranije su prisluživali i Spasovdan. I danas žive u Dobrim Selima, a krajem 19. veka dve kuće se odsele u Nikšić, gde bi trebalo da ih i još ima.

Prema drugoj verziji, Raketići/Rakitići su poreklom iz Pive, odakle su se naselili u Drobnjak u Dobra Sela. Prvobitna slava im je bila Jovanjdan, a onda i drobnjačka - Đurđevdan koja je, kao plemenska, samo pridodata. Postoji još jedna mogućnost, a to je da su ime dobili po Rakitnom Polju u nekadašnjem ljubuškom kotaru, opisanom u "Hercegovini" J. Dedijera.

U njemu, naime, postoje četiri sela, ali ni u jednom, među porodicama, nema Rakita. Sama reč rakita označava biljku, vrstu vrbe. Zatim, ona je, kako smo naveli, i žensko ime, a u narodnoj epskoj poeziji javljaju se "ravno Rakitno" (polje) i "voda Rakita". Nemamo tačnih podataka, ali je moguće da se seoba Rakita iz Drobnjaka u Bosansku Krajinu - i eventualno u okolinu Raške, s druge strane, ako se radi o istoj familiji (porodici pesnika Slobodana Rakitića) - dogodila nakon ubistva spomenutog Trifka.

Kada su se Rakite naselile u Bosnu, ne znamo bez detaljnijih istraživanja. Indikativno je da kod Rogatice postoji selo, ali i reka Rakitno i Rakitnica, pa bi Glasinac kao visoravan pogodna za život stočara mogao biti jedna od njihovih stanica ka oblasti Janj kao i u dolinu Ibra - ali ovo samo potvrđuje pretpostavku da se radi o jednoj od polunomadskih stočarskih porodica na ovim balkanskim prostorima.