MARKEZ
Iz Oberhauzena etnolozima "Vesti" piše g. Radovan Markez i zamolio da mu odgovorimo kako je nastalo njihovo prezime. Radovan potiče "sa Janjske visoravni, opština Šipovo". Starije prezime im je bilo Polić. Takođe, slave Sv. Jovana Krstitelja, 20. januara.
Ovog puta ćemo se koncentrisati samo na pitanje g. Radovana o prezimenu Markez i o tome kada i kako je ono nastalo. Prema našim saznanjima, ono nije zabeleženo u Bosni pre kraja 19. veka, preciznije, ni 1882. kad je rađen šematizam Mitropolije Dabro-bosanske što znači da ih je sveštenik parohije Vagan, još zvanično smatrao Polićima a "Markez" je još uvek tretiran samo kao nadimak u lokalnoj manjoj seoskoj sredini.
Zanimljivo je da se početkom Prvog svetskog rata u Vagancu kod Ličkog Petrovog Sela, spominje pet kuća Markeza, što bi moglo da znači ili da su se oni razdvojili još pre naseljavanja u Bosnu, ali se kao srodnici držali povezano - ili na se jedna njihova familija, noseći novo prezime, u međuvremenu, odselila u Liku.
Čitalac, dalje, spominje neku pripovest o tome da su prezime možda dobili po najamniku koji je kod njih radio na imanju i koji je poticao iz Dalmacije gde je našao da ima Markeza, ali sa slavom Nikoljdan.
Neko iz porodice (u Vaganu) potvrdio mu je da su zaista imali najamnika iz Dalmacije, pa bi ova priča bila verodostojna, utoliko pre što je "uljez" u kuću Polića mogao da prihvati i njihovu slavu, tačnije, svetitelja-zaštitnika zemlje koju je dobio u miraz - Sv. Jovana.
Problem se ovde komplikuje jer i Polića ima u Lici čak sa tri slave: Đurđevdan, Jovanjdan i Nikoljdan a ako je to bilo nadimak ili prezime po pretku za koga se, možda, pričalo da je bio kakav markiz (!) - dovodi se u pitanje spomenuti predak Marko ... pa bi najbolje bilo to još konkretnije ispitati.
U "Leksiku prezimena SR Hrvatske" (iz 1976, bez podataka o konfesiji i nacionalnosti), nema mnogo Markeza, naime samo u Zagreb i Svetoj Nedelji kod Samobora, dok ih u Lici uopšte nema ali ima Markezića - upravo u Vaganu!
