DŽINOVIĆ
Nemanja Džinović iz Beograda piše etnolozima "Vesti" u želeći da će sazna više o svom poreklu. Njegov pradeda Dobrosav i deda Nikola, rođeni su u selu Ribari kod Šapca, a otac Miladin u Mačvanskom Prnjavoru, a krsna slava porodice je - Sv. Avramije Zatvornik, 11. novembra.
Ovo je mala igra reči, jer džin na arapskom znači upravo to: duh, nevidljivo duhovno biće stvoreno od plamena. Može da bude dobar ili zao, pa prema tome, dodajemo mi, i veliki i mali, što znači da ne mora, po pojmovnim okvirima srpske epske tradicije, da bude gorostas, div, veliko biće ljudskog lika.
No, naši Džinovići, koji su se preko Užica (Seča Reka, Jarebice i Zdravčići) naselili u Podrinje, a potom u Mačvu, pre više od dva veka, jesu zapravo bili junaci divovske snage ali i šaljivčine, spretni u narodnim igrama i vrlo rasipni. Naši izvori beleže ih kao ogranak Minića-Obada iz crnogorskog Kolašina kojih je ovde samo bilo početkom 20. veka oko pedesetak kuća. Slave Sv. Jovana, a u Zdravčićima Sv. Đurđa.
U daljem traganju za Obadima, pronašli smo da su oni, kao Obadovići, deo Vasojevića, od grane Kovačevića, čiji je jedan "trbuščić" ili manji ogranak - familija Đinović. Ime im svakako potiče od arbanaškog oblika Đin/Đon (Ivan/Jovan), jer ih pre naseljavanja u Vasojeviće srećemo u Riječkoj Nahiji u mestu Đinovići, kao i u Vraki kod Skadra, i u Lješkopolju, gde su se doselili bežeći od direktne izloženosti turskim zulumima.
I mesto Đinovići i Džinovo/Đinovo Brdo na Cetinju, dobili su ta imena po ovom bratstvu koje je nesumnjivo bilo uvek jako. Đ(Dž)inovića ima preseljenih u rožajskoj oblasti, u selu Mojstir.
Ljubomorno se čuva se predanje o junaku Leki-Malom koji je bio harambaša i veliki borac protiv Klimenata i Turaka oko reke Lima. Svoje pasove i računaju od ovog junaka, koga smatraju prvim bratstveničkim pretkom i od koga nabrajaju još 15 generacija.
Zbog ubistava mnogih turskih silnika Đinovići-Džinovići su se iseljavali, a mnogi su u plavsko-gusinjskoj oblasti morali da prime islam. Inače, do ovih dubletskih oblika, dovelo je često nerazlikovanje suglasnika "đ" i "dž" pa su se neki poveli za izgovorom spomenutog turcizma, džin. U Hercegovini ima i muslimanskih (među njima i romskih) porodica Džinović a u Bosni, svakako pojednostavljeno, Džinić.
