OBORINA
I čitalac Nebojša Oborina nas pita za svoje poreklo. Kaže da je njegov otac Zdravko rođen u Poplatu kod Stoca (Hercegovina) od oca Mije i majke Sare. Pradeda Kojo je takođe iz Poplata. Danas tamo žive Nebojšin stric Ilija i strina Milena sa sinom Mihom. Krsna slava porodice je Sv. Jovan Preteča i Krstitelj, 20. januara.
Donji Poplat u kome je J. Dedijer još pre stotinak godina zabeležio porodicu sa prezimenom Oborina, nalazi se na karsnoj zaravni jugozapadno od Stoca. Istraživač je kratko dodao i da su su "nedavno od Popova. Slave Jovanjdan", da bi u nastavku spomenuo porodicu Kolak koja takođe slavi Jovanjdan a doselila se iz Popova zbog siromaštva. U kasnijem izlaganju će biti jasnije zašto je značajno spominjanje Kolaka.
Ovaj autor navodi porodicu Oborina na još jednom mestu, u selu Gorogaše, na karsnoj zaravni "između Popova i Mora" (Jadranskog), istočno od puta Zavala-Slano, na nadmorskoj visini preko 600 metara. U selu su bile mahale Gorogaše, Dobromiri i Lambeta, od kojih su poslednje dve najpre korišćene kao staje za stoku koje su verovatno imale i obore pa je moguće da otud potiče i augmentativni naziv "oborine".
Inače, Oborine su ovde bile jedna od tri najstarije porodice koje su početkom 20. veka "izumrle" ili se raselile. Druge dve su bile familije Ilić i Maukalo. U Popovom, u mestu Zavali, koje se nalazi u uvali između brda Ostroga i Klisure, nailazimo u toponomastici ime za omeđinu Oborinje, a slično je i u selu Dodanovićima, gde je sačuvana uspomena na starije stanovništvo u nazivu za seosku zemlju - oborine.
Isti je slučaj i u Belenićima, gde sada nema porodica Oborina, ali i u Orašju gde postoji čitav zaselak Oborine i čatrnja za vodu "oborinač", ali i šest porodica sa ovim prezimenom. Svi slave Jovanjdan. Za njih je zabeleženo da su od Kovača s Lopača (nešto južnije u Visokoj Hercegovini), a ima ih i u Donjem Poplatu.
U spisku priložnika iz 1718. za manastir Zavalu kome su pripadali pravoslavni Srbi iz Popova, ali i iz udaljenijih krajeva, zabeležene su i Oborine, pa tako, ali bez mesta stanovanja i Petar Oborina kao učesnik austrijsko-mletačkih ratova za Hercegovinu. Na njihove tragove nailazimo u selu Kaluđerovići. Tamo ih niko od ljudi rođenih u prvoj polovini 19. veka ne pamti, ali postoje omeđine (kuće od suvozidine) koje zovu Kovači.
U selu Gola Glavica su starinci Kovači koji su se naselili kad i Turci iz Novog. Došli su iz Risna i slave Jovanjdan. U Grblju postoji selo Kovači, ali bez ove porodice koja je davno iseljena. Među crnogorskim prezimenima spominju se Oborine kao Kolaci-Nikšći iz plemena Riđana. A s obzirom na to da su blizu Krivošije, mesto poznato s najviše "oborina", na prostoru bivše SFRJ - možda su preci našeg čitaoca i upravo po njima dobili prezime, često ih spominjući u bezvodnoj Hercegovini...
