MIJATOVIĆ
Siniša Mijatović javio nam se elektronskom poštom iz Subotice gde je rođen 1988, u potrazi za svojim korenima. Njegovi Mijatovići (otac, deda i pradeda) rođeni su "na brdu iznad sela Drinjače, u blizini Zvornika" u RS: "To selo zovemo Mijatovići, jer su tamo nekad živeli naši rođaci, do polovine prošlog veka u selu je bilo ljudi, a sada je tamo samo jedan čovek", piše g. Siniša. U Suboticu se, 1960-ih, za poslom, doselio njegov deda Janko i danas tu živi sa sinom i unukom (našim čitaocem). Sinišin pradeda se zvao Obrad, a krsna slava Mijatovića je Sv. Nikola, 19. decembra.
U Podrinju ima više familija Mijatovića koje su prezime dobile po pretku Mijatu. Da li su međusobno srodne ili ne - teško je dati konačni sud bez detaljnijih istraživanja. Svi slave različite slave, po čemu bi se moglo reći da su raznorodnog porekla.
Postoji i jedna konstanta, bar kad su u pitanju Mijatovići u severnom delu bosanskog Podrinja, iz oblasti Osata, a to je da su to, iako različitog porekla - uglavnom rudarske familije.
Istina, za porodicu Mijatović, za koju se interesuje naš čitalac, nemamo konkretnih podataka o bliskosti sa tim drugim porodicama, ali prema njihovoj pokretljivosti i polunomadskom životu u dužem vremenskom periodu, sigurni smo da su i oni iz ove grupacije. Utoliko je teže da se govori i utvrdi njihovo poreklo i polazni zavičaj.
Neki od spomenutih Mijatovića dobili su prezime kao sekundarno, po doseljavanju u krajeve sa obe strane reke Drine i bavili su se zemljoradnjom i zanatima. Ovde je o Mijatovićima moguća, sudeći po lokalnom predanju, a i prema geografskom položaju njihovog naselja - druga priča.
Predanje kaže da su se uzvodno, pored Drine, kretali pravci seoba sestara-udovica: Ruže, Danojle, Mirjane i Nikolije sa mnogobrojnom decom. One su krenule iz svog zavičaja pošto su im muževi ubijeni, kako bi zaštitile svoje potomstvo od osvete. Njihov zavičaj bio je u Bihoru, u selu Loznice kod Bijelog Polja. Pred seobu su, posle ubistva njihovih muževa, tri sestre pale na teret najstarije Nikolije.
Njihov zajednički put je išao preko Prijepolja, gde su se neko vreme zadržale i zaustavile se u Sopotnici. Zatim su boravile sa decom oko Višegrada, u Rogačici, i najzad, krenule u Lozanje i Gvozdac gde ih i danas ima. Kako bi olakšale Nikoliji, sestre su se odlučile na otpočinjanje samostalnog života. Kao potomstvo, od njih su nastala različita izvedena prezimena, a svi slave Sv. Nikolu.
Mijatovići su potomci Danojle i rasuti su po različitim mestima sa obe strane Drine (i u Bosni i u Srbiji). U početku su nosili isto prezime Manojlović, ali su se razgranali u više rodova: Vujići, Perišići, Dragutinovići i Mijatovići. Od sestre Ruže su Ružići, a od najstarije, koju su zvali Baka su Bakići.