POPOVIĆ
Čitalac Jovan Popović pita nas za poreklo svojih Popovića iz sela Jabučja kod Lajkovca ili, kako reče "najvećeg sela u Srbiji posle Azanje". Čitalac, između ostalog, piše kako mu se zvao čukundeda koji je umro od rana zadobijenih u srpsko-turskim ratovima a njegov otac je bio jedan od trojice braće koji su živeli u Šapcu sredinom 60-ih godina 19. veka... Slava Popovića je Ivanjdan a, prema dedinoj priči, vode poreklo iz Crne Gore.
U tamnavskom selu Jabučju zaista su zabeleženi Popovići kojima pripada porodica našeg čitaoca. Za njih se kaže da su doseljeni posle 1827. iz Šapca i da su zanatlijska porodica sa slavom Ivanjdan, 7. jula. Praznik Ivanjdan je jedan od desetak praznika posvećenih sv. Jovanu u pravoslavnoj Crkvi, a ovim se proslavlja rođenje sv. Jovana Krstitelja i Preteče.
Ovo ističemo jer ih istraživač monografije o Tamnavi obeležava kao Popoviće ("druge") u Jabučju, dok kao Popoviće ("prve") beleži tri porodice doseljene u drugoj polovini 18. veka iz Vrhovina (takođe tamnavskog sela). Za njih je zabeleženo da slave istog svetitelja, sv. Jovana, ali 20. januara, što je praznik Sabor Sv. Jovana Krstitelja i Preteče, a u napomeni uz sve ove podatke kaže se da su stara sveštenička porodica od Birmanaca.
Za Birmance se daje objašnjenje da su početkom 20. veka bili nastanjeni u tamnavskom selu Vrhovine u pet različitih domaćinstava, doseljenih u drugoj polovini 18. veka iz Srema. Birmanci su poreklom iz Pive, kaže naš izvor, i odselili su se u Srem, odakle se vratio njihov predak Jovo Birmanac, narednik u dobrovoljcima i nastanio se u Vrhovinama. Jovo je nekako rano izašao na glas, te su mu potomci bivali i sveštenici.
Čitav ovaj prethodni opis odgovara priči našeg čitaoca i objašnjava u potpunosti čak i nadimak ili "novo" prezime - Švabići - ali ga oni nisu dobili po boravku u Šapcu koji tada i nije bio u Austriji (a kamoli Austrougarskoj koja je nastala tek u drugoj polovini 19. veka), već stoga što je predak Popovića (koji su to prezime stekli sa svešteničkim zanimanjem u 19. veku), Jovan Birmanac, bio u frajkoru "preko" u Sremu.
To govori i da ovaj nadimak nije dobio u Pivi nego tamo - i to ne kao dobrovoljac, nego zavrbovan, birman (od nem. njerben), kako i Vuk objašnjava reč "birmanac" u svom "Srpskom rječniku", pa se potom naselio u Vrhovinama. On je verovatno bio učesnik Prvog srpskog ustanka i kao takav bio ugledan i nastanio se u Šapcu.
Raseljavanje Birmanaca je uslovilo i njihovu podelu, slave Sv. Jovana (inače, pivske plemenske slave) na više različitih posvećenih Sv. Jovanu, kako bi se međusobno posećivali. Ali da bi se sve to podrobnije saznalo potrebno je "kopanje" po rudnicima arhiva, gradskog u Šapcu i Republičkog u Beogradu, o čemu se možemo posebno dogovoriti sa čitaocem.
