Obilić podigao Šabac na noge

Virtuoze klasične muzike predratni Šabac je znao da pozdravi srdačnom dobrodošlicom. Kada je u varoš 1939. stizalo tada čuveno Akademsko pevačko društvo "Obilić", opština šabačka je građanima čak uputila i naročiti proglas. U njemu je stajalo: "Naši dragi obilićevci dolaze vozom u 4.20 po podne. Po narodnom običaju, potrebno je goste gostoljubivo i srdačno dočekati na Železničkoj stanici".

Nekoliko sati pre dolaska voza, na peronu su bili svi učenici Učiteljske škole, celokupan sastav Šabačkog pevačkog društva i mnoštvo drugih građana, predvođenih predsednikom opštine.

U prepunoj sali restorana Kasine koncert je počeo u 21 čas, a glavna tačka programa je bilo delo "Kako umire pravednik" Jakoba Galusa Petelinija, prvog južnoslovenskog kompozitora, koji je živeo u 16. veku. Na čelu hora je bio dirigent svetskog glasa Lovro Matačić.

Dirigent svetskog glasa

Lovro fon Matačić, rođen 1899. u Sušaku, već u devetoj godini je postao član hora Bečkih dečaka, a sa 16 korepetitor opere u Kelnu. Posle studija muzike u Beču, upravljao je najvećim operskim kućama Kraljevini Jugoslaviji. Dirigovao je orkestrom Bečkih simfoničara i Berlinskom filharmonijom. Dobijao je najveća priznanja od mnogih kompozitora, uključujući i Sergeja Rahmanjinova. Pošto je u toku Drugog svetskog rata bio dirigent domobranskog orkestra, Matačić je osuđen na robiju. Čim mu je 1954. dopušten izlazak iz zemlje, uz pomoć slavnog kolege Herberta fon Karajana dirigovao je u muzičkim kućama u Bejrutu, Beču, Berlinu, Dresdenu, Londonu, Klivlendu, Tokiju, Milanskoj skali, Rimu, Pragu. Umro je 1985, ostavivši za sobom fond za mlade dirigente.

Posle koncerta je upriličena večera za 130 zvanica, gde su se pored horista našli i naugledniji Šapčani. U ranu zoru su, svi oni zajedno krenuli su ponovo na železničku stanicu da isprate drage goste.

Oni su otišli, a Šabac je hvatao vazduh od prevelikog uzbuđenja i srećno završenog slavlja o čemu svedoči varoška štampa:

"Zahvalimo Obiliću i dirigentu g. Lovru Matačiću, koji je svojim dirigovanjem činio čast evropskim prestonicama, upravljajući njihovim filharmonijama. Još jednom smo, kod svoje kuće, videli Matačića na delu. Imamo želju da, ukoliko prilike dozvole, vidimo u svojoj sredini Beogradsku filharmoniju, kroz koju g. Matačić neumornim radom dalje velike priloge u razvoju naše muzičke kulture".