ĐOKOVIĆ
Iz Kosovske Mitrovice redakciji "Vesti" javio se Vladan Đoković. O poreklu svoje porodice jedino zna da su, počev od pradede Samaila, zatim oca Milića i Milićevog oca Đoke, živeli na planini Rogozni, u selu Grižani, opština Zvečan. Vladan Đoković se pita odakle da počne sa istraživanjem svoje porodice koja slavi Sv. Dimitrija - Mitrovdan.
Kosovska Mitrovica nastanjena je uglavnom starinačkim stanovništvom, kolonistima posle Prvog svetskog rata i migracionom strujom koja je vodila dolinom Ibra. U srednjem veku Zvečan je bio grad, sve do pada Despotovine 1459, dok je Kosovska Dmitrovica (Dimitrovica, kasnije Mitrovica), čiji je zaštitnik Sv. Dimitrije (po kome je i dobila ime), zbog geografskog položaja u ravnici, nastala tek sa turskom administrativnom upravom.
Moguće da su Đokovići tek u Mitrovici prihvatili kao svog zaštitnika Sv. Dimitrija, jer smatramo da su oni samo "lokalno migrirali", dok su zapravo starosedeoci srednjovekovnih kosovskih rudarskih centara.
Đokovići sa Rogozne nastanjeni su duž naselja uzvodno od reke Ibra u Cerju, Ratini i Kruševici. Zabeleženo je da su ih u Cerje naselile turske vlasti oko 1780. Šta je bilo pre toga malo se zna ili samo pretpostavlja. Ono što zasigurno možemo da kažemo, jeste činjenica da su preci Đokovića (prezime se menjalo iz bezbednosnih razloga) bežali od turske odmazde i boravili jedno vreme u oblasti oko Bijelog Polja, u mestu Ivanje, utvrđenom gradu u Staroj Srbiji.
Preci Đokovića znali su za ovo skrovito mesto, jer su bili rudari ili trgovci i to posebno na severu današnjeg Kosova i njemu gravitirajućih mesta (Zvečan, Stari Trg, Raška i dr.). Kasnije su ih putevi vodili prema Limu u Štitare, gde ih i danas ima, ili prema Raškoj gde ih ima u selu Sase (rudarskom centru) i okolini.
Đokovići su doseljeni u Cerje pod nekim drugim prezimenom, a jedan ih izvor dovodi u vezu sa Vučinićima koji takođe slave Sv. Dimitrija. Oni su se ovde naselili iz studeničkog sreza, iz sela Dražinići, dok se za Đokoviće kaže da su se doselili "za njima" od Deževe i da im je slava bila Sv. Toma, karakteristična za rudare u srednjovekovnoj srpskoj državi. U mnogim mestima koje smo pobrojali, postoje i Đokovići sa drugim slavama.
Tako na primer, u Cerju, drugi Đokovići, zvani "Kučuci", slave Đurđic, a u Matarugama, takođe Đokovići koji su ista familija sa Krsmanovićima, slave Sv. Petku. Ova "nestabilnost", u slavi kao porodičnom kultu, ne mora da znači samo raznorodnost porodica (ima Đokovića i među Vasojevićima), već i nešto drugo: izvorno drugi etnicitet, česte seobe ili i etno-mimikriju ...
