Političari veruju da su glas Božji
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
Ovako je Svetozar Marković, začetnik socijalističke ideje u Srbiji, govorio 1869. godine:
"Prst Božji, što se često veli da leži na vladajućim ličnostima, vrlo je zgodna fraza da se zapuši šupljina kakvog novinarskog članka, ali u praktici on se ne pokazuje nigde.
Nema, niti je ikada bilo kakve dinastije koja je bila kadra da svojim božanstvenim svojstvima sačuva ma i jedno selo od poplave, ili da svojim 'duhovenijem' ulije u narod nauku, da mu razvije industriju, trgovinu i druge grane narodnog kućenja, da ga drugi, obrazovaniji narodi ne upotrebljuju za svog amalina.
Tako isto nije nijedan vladalac nikada bio kada da 'prstom Božjim' rasprši svoje i narodne neprijatelje, već je za to vazda trebala narodna krv i narodni novac... Kod nas je uobičajeno da se svaki publicista pozivlje na narodno mišljenje i da time sankcioniše svoja načela.
Tako je isto uobičajeno da se naziva 'neprijatelj naroda', 'neprijatelj narodne slobode', svaki onaj koji ne smatra kao Sveto pismo sve ono što izreče narodno predstavništvo (partije). Ono je, veli se, narod, a 'glas naroda, to je glas Božji'.
