BLAGOJEVIĆ
Lepo pismo iz Amerike, u kojoj sa porodicom živi već 20 godina, poslala nam je Vera Veličković, devojačko prezime Blagojević, za koje nas pita. Rođena je pre šest decenija u Jajincima kod Beograda. Njeni koji su donedavna živeli u samo dve susedne kuće, pored samog avalskog puta, slave Svetu Petku. Čitateljka nam još piše da je kao dete čula priču da njen čukun-čukun deda bio sluga kod komšijske familije Petković i kao izuzetno vredan i dobar radnik od njih na poklon dobio deo njihovog imanj i tu osnovao svoju familiju. "Postoji priča da su neka sela, pa i Jajinci, naseljeni dolaskom ljudi iz okoline Pirota. Kao mala, sećam se i govora mojih baba da je ličio na južnjački." Imena predaka bila su Dimitrije, Aranđel i Kosta, dok se otac zove Miodrag.
Nekadašnje selo i zasebno naselje Jajinci danas je u beogradskoj opštini Voždovac, pa ne bi trebalo da bude problema da se dođe do potrebnih podataka i ove vrste, ali bi trebalo prilično truda i vremena za preciznije odgovore koje želi naša čitateljka.
Štaviše, srećna je okolnost da su i Jajinci obuhvaćeni skoro desetogodišnjim istraživanjima, počev od 1893, profesora Jovana Cvijića i nekoliko prvih generacija njegovih studenata kao i mesnih učitelja, da bi sav materijal sa 20 terenskih boravaka u 49 naselja obradio jedan od najvrednijih Cvijićevih učenika Rista T. Nikolić u monografiji "Okolina Beograda, antropogeografska ispitivanja".
Ali, nekako se ipak desilo da između svih 25 zabeleženih porodica, pa tako i Petkovića, sa slavom Sv. Nikola, doseljenika iz Koprivnice u Zaplanju, u dve kuće, nije konstatovana porodica Blagojević!
Odgonetku možemo da tražimo u zaključku da su mladi ispitivači ipak suviše žurili, pa su nekako ispustili iz vida, preskočili upravo tu porodicu, ali nam je uverljivija pretpostavka da su Blagojevići tada, pre nekih 110 godina, u selu još tretirani kao ukućani domaćinstva Petkovića! Odgovor na ovo pitanje bi se, čvrsto verujemo, mogao pronaći u nekoj arhivskoj zbirci.
Što se tiče zavičajnog porekla Blagojevića, činjenica je da je nekih osamdesetak procenata zaista iz jugoistočnih i južnih srpskih krajeva, ali nas je krsna slava Sv. Petka - zaista vrlo česta upravo na tim prostorima - navela na pomisao i da bi koreni Blagojevića mogli biti i u Crnoj Gori, u Bjelopavlićima, kojima je to opšta plemenska slava!
Štaviše, istraživači ovog plemena, među iseljenim Bjelopavlićima izričito navode i Blagojeviće, doduše, u Begaljici, ali bi to mogla biti upravo familija čiji je jedan član našao posao kod Petkovića, u selu naše čitateljke.
Ni podatak da su babe govorile južnjački uopšte ne bi mogao protivrečiti našoj rekonstrukciji - jer su one, snahe, svakako zaista bile poreklom iz predela prizrensko-timočke dijalekatske zone.
