Violinista svirao u praznoj sali

Kada je 1930. donet Zakon o zaštiti autorskih prava, prvi takve vrste u Srbiji, među šabačkim kafedžijama je nastala velika pometnja. Pravih dvorana gotovo da nije ni bilo, pa se muziciralo u restoranima i hotelima.

Jedan od prvih džez orkestara u Srbiji

Zato su njihovi vlasnici dobili upozorenje da bez odobrenja autora, tj. autorske agencije ne mogu da izvode pozorišne i muzičke predstave.

Član 52 pomenutog zakona predviđao je sledeće: "Sopstvenici lokala koji dozvole besplatno ili uz naknadu u svome lokalu priređivanje istih (predstava) a bez odobrenja, kažnjavaju se novčano od 500 do 10.000 dinara ili zatvorom od 7 dana do dva meseca".

Dozvole za razne priredbe izdavao je sekretar Udruženja za zaštitu autorskih prava čije je sedište bilo u - Narodnoj gostionici!

Ne zna se od koga je Šabačka narodna knjižnica 1936. tražila dozvolu za svoj Veliki koncert Ludviga van Betovena, ali ga je ipak priredila, i to na najvišem nivou.

Iz prestonice je pozvan dr Vojislav Vučković, direktor Beogradske filharmonije, da održi uvodno slovo o genijalnom nemačkom kompozitoru, a u programu su učestvovali Gudački kvartet Beogradske opere i njen prvak Žarko Cvejić. Tog leta su, posle ovog koncerta, kao na trubu navalili u Šabac istaknuti izvođači klasične muzike.

Iz Njujorka u Šabac

Šapčanima je u februaru 1938. posebnu čast ukazalo gostovanje Zdenke Zikove, operske primadone Metropoliten opere iz Njujorka, jedne od najvećih muzičkih kuća na svetu. Šabački glasnik ju je oduševljeno najavio: "Naša publika imaće retku priliku da osećajno, sa velikim estetskim zadovoljstvom pređe čitavu skalu od Gotovca, preko Dvoržaka i Čajkovskog, do Pučinija i Verdija i drugih svetskih majstora. Na klaviru veliku umetnicu prati gđa Jelena Švajkhart". Pomenuta gospođa je, inače, zaslužna za vaspitavanje izuzetnog muzičkog podmlatka. Njeni najbolji učenici, njih 27, briljirali su na klavirskom koncertu početkom decembra 1938. koje je Šapčanima upriličilo Društvo prijatelja Francuske.

Najposećeniji koncert su održali Ančica Mitrović, članica Opere u Lajpcigu, i Josip Rijavec, član Berlinske opere. Na klaviru ih je pratio Ivo Štajcer, dirigent Zagrebačke opere, a "Šabački glasnik" nije štedeo reči hvale: "Snažan i spontan aplauz došao je kroz izraz zahvalnosti koji je dirljivo bio upućen umetnicima."

Gostovanja su se nastavila već od početka sledeće godine i svi koncerti su bili dobro posećeni. Sreće s publikom nije imao samo domaći violinista Vlasta Jecić, i to ne zato što kvalitetom nije mogao da se meri sa gostima izdaleka. Koncert je priredio 22. jula u zatvorenoj sali Zanatskog doma, i, kako obično biva u letnje doba, sala je bila bez publike, a i Šabac je tog leta zahvatila nova muzička groznica, pristigla iz Amerike.

O njegovom koncertu je "Šabački glasnik" izvestio: "U svim savršeno izvedenim tačkama ogledao se veliki talenat majstorov, koji je gospodario instrumentom i našim osećanjima. Tek, tužno je bilo pogledati skoro praznu salu. Možda ćemo nekad napuniti koncertnu salu g. Jecića kad nam džez-orkestar dozvoli malo više vremena za to".

Džez sastavi su svoje "koncerte" mogli da drže i u kafanskim baštama i dvorištima, koje su šabačkoj omladini u vrele letnje noći mnogo više prijale od uštogljenih prostorija.