RAKOVIĆ
Goran Raković moli nas da mu preciznije objasnimo poreklo njegovog prezimena, tj. "postojbinu njegovih predaka", kako se lepo izrazio u svom elektronskom dopisu. Kaže da zna koliko je ovo "težak posao i da su najveća prepreka spaljeni i srušeni manastiri i crkve sa njihovim knjigama koji bi nam pomogli ..."
Odgovaramo, da za naše istraživanje porekla, tj. korena neke porodice nisu toliko i uvek od presudnog značaja crkvene knjige - mnogo je bitnije poznavanje etničkih procesa koji su se odvijali vekovima na našim balkanskim prostorima i poznavanje tradicionalne kulture srpskog, ali i ostalih ovdašnjih naroda.
Naravno, smatramo da i arhivski materijal mnogo može da pomogne i ukaže na tragove prisustva neke porodice, ali bez poznavanja kretanja stanovništva i pojedinih familija, on je samo jedan od nivoa do kojih se može dosegnuti - i tu je kraj.
Rakovići žive u Priboju na Limu i slave Đurđevdan. Kažu da su porodice s ovim prezimenom veoma brojne i da o njihovom poreklu postoji predanje da su u sadašnji zavičaj doselile oko sredine 19. veka. "Tada su", kaže g. Raković, "bile velike seobe iz Srbije, Crne Gore i Hercegovine". Prema predanju, njihovo poreklo vodi od Kovačevića u Crnoj Gori. Jedino ga zbunjuje što oni slave Nikoljdan, kao i Rakovići u Bosni (Rudo). Pita se da nisu ipak poreklom iz Hercegovine?
Naš čitalac je u žarkoj želji da sam istraži svoje poreklo napravio grešku je jer smatrao da isto prezime mora da znači i obavezno srodstvo što se i u ovom slučaju nije pokazalo kao pravilo. Samo prezime nije tako retko i javlja se na više strana kod Srba.
Tako se javljaju, na različitim stranama i različite slave koje oni slave i to nije nebitno jer ukazuje na različitost porekla, pa postoje Rakovići "nikoljštaci", "jovanjštaci" i "đurđevštaci". Ali ove slave nisu uvek samo znak "pripadnosti" plemenu, već nekad označavaju i porodičnu tradiciju vezanu za zanimanje i slično.
Pored toga, podela na Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, može se posmatrati samo uslovno, jer tadašnje i današnje granice nisu iste. U ono vreme, sredinom 19. veka, Srbija je bila mnogo severnije nego danas, Crnu Goru su činila samo (Stara) Crna i "Brda" ("Sedmoro Brda"), a i Hercegovina se protezala šire nego što su to današnje njene granice.
Tako da su Rakovići našeg čitaoca poreklom iz ondašnje Hercegovine, iz drobnjačkog plemena, od jednog njegovog ogranka sa Žabljaka, a geografski gledano - iz sadašnje Crne Gore (istorijski - iz Knjaževine Crne Gore od 1878.). Oni su slavili Đurđevdan pa se preko Kolašina spustili u dolinu Lima i stigli i do Priboja. Istina je da ih uokolo ima puno i sa slavom Nikoljdan, ali sa čitaočevim Rakovićima jedino im je zajedničko prezime.
