SKOPLJAK
O poreklu prezimena Skopljak pita nas naša čitateljka, gospođa Anka Šupić. Kaže da je njen otac ostao kao dete bez oca, tako da nije imao od koga da sazna o svojoj porodici i njenim korenima. "Bila bih vam veoma zahvalna kad bi se rasvetlilo poreklo moje porodice", piše ona. Njeni preci do pradede (za ostale nije sigurna) su živeli u selu Bušletić, u zasoku Cerov Gaj, između Modriče i Doboja. Svi su pravoslavni Srbi, sa slavom Sv. Nikola.
Po jednoj priči, doselili su se od Zenice, a žene su im nosile "crne šalvare". Porodica nije velika i nemaju puno srodnika. U Doboju i okolini ima porodica sa ovim prezimenom i islamske veroispovesti. Takođe je čudno, kaže naša čitateljka, što su kuće njenih srodnika izdvojene od naselja i što ne poseduju zemlju za obrađivanje kao ostali u selu. Nije joj poznato da još negde ima prezimena Skopljak.
U Bosni su zabeležene porodice Skopljak u Visokom sa slavom Đurđevdan i u Baraćima (Gerzovo), Rebrovcu (Banjaluka) i Sarajevu, sa slavom Jovanjdan ali i Skopljaković u Zenici, sa slavom čitateljke, Sv. Nikola i Skopljančić u Travniku, sa slavom Đurđevdan. Kako su navedeni podaci za porodice Skopljak i njima srodne s kraja 19. veka, upravo Skopljakovići kod Zenice od kojih su preci naše čitateljke nisu ovde bili u vreme ispitivanja Visokog 30-ih godina 20. veka. Samo je bilo Skopljaka u Banjeru, tj. u zaseoku Čekrčići, gde se doselio njihov deda iz Krajine i to najpre u Dolipolje. Skopljaka ima i u Visokom i Kopačima. Ranije su boravili u Velikoj Njivi i Biskupićima. Oni su od familije Kunovac iz Bosanske Krajine koje slave Đurđevdan i Nikoljdan.
Interesantno je da u selu Sebinje (na granici zeničkog i fojničkog sreza) u zaseoku Ohranov gaj postoji samo jedna muslimanska porodica Skjopljanović. Deda im se doselio iz Skoplja (kod Visokog) u Merdane, a odatle u Sebinje. Ostale porodice su pravoslavne vere i poreklom iz Krajine.
Čitateljka se interesovala i za poreklo samog prezimena Skopljak, s neizrečenim pitanjem da li zaista potiče od glavnog grada današnje BJR Makedonije, nekad prestonice cara Dušana. Ta prva asocijacija, međutim, previđa da je i u našim zapadnim krajevima postojalo mesto istog, odnosno sličnog naziva: Uskoplje, kasnije Skoplje koje je spomenuto još u "Letopisu popa Dukljanina", možda i početka XI veka a da su u Skopaljskoj dolini, u gornjem toku reke Vrbas, krajem 16. veka, Turci sagradili varoš Gornji Vakuf.
Vremenom je naziv nekadašnjeg mesta skoro zaboravljen - da bi ga oživelo dosta brojno tamošnje pohrvaćeno stanovništvo, pa sada ima dvojni zvanični naziv: Gornji Vakuf-Uskoplje. A crne šalvare (dimije) nisu neki bajkoviti detalj: u srednjoj Bosni su ih ranije nosile hrišćanke obe veroispovesti.
