Smena urednika "Srpskih novina"
U vreme dukatovačkih članaka dirigovanih iz dvora kneza Miloša Obrenovića, a uperenih protiv liberala, svoju političku šansu su videli konzervativci.
Oko Miloševog sina Mihaila počele su da se okupljaju njihove vođe Ilija Garašanin, Filip Hristić, Kosta Cukić, a naročito Jovan Ristić. Ovaj lider konzervativaca je imao i lični razlog za trijumf.
Naime, još 1858. on je bio načelnik u Ministarstvu unutrašnjih dela, kojim je rukovodio Garašanin. Skupština ga je iste godine smenila, i odbacila njegovu kandidaturu za sekretara Skupštine. Da bi opstao u politici, Ristić je potom napisao seriju članaka o reformi u policiji, ali skupštinski odbor nije hteo ni da ih pročita.
Kada je ipak ponovo postavljen za načelnika u Ministarstvu policije, za šefa mu je određen Jevrem Grujić, liberal i Ristićev protivnik još iz đačkih dana. On je odmah pozvao lidera konzervativaca i saopštio mu da bi "bilo dobro da jedno vreme ne dolazi na posao dok se ne stiša narodno neraspoloženje prema njemu".
Uvređen i ponižen, Ristić je postao ljuti protivnik svega što je liberalno. Naglašavajući da liberale vode ljudi koji ne znaju šta hoće, do kraja života je bio znan kao veliki poštovalac forme i zakona. Nikada se nije povodio iluzijama da narodna masa ima političku sposobnost i bio je duboko uveren da narod bez odlučnih vođa nije u stanju bilo šta da učini.
Zato je verovao da je važnije da vođa ima lični autoritet, makar državu vodio čvrstorukaški nego da je popularan u narodu. Uplašeni oštrinom dukatovačkih članaka, liberali su krenuli u napad.
Pošlo im je za rukom da smene urednika "Srpskih novina" Miloša Popovića i postave svog člana Vladimira Jovanovića, ali je ovaj smenjen već sledećeg meseca na insistiranje beogradskog paše, jer je Porta "raspolagala sigurnim podatkom da se u Srbiji sprema liberalna revolucija".
Kada je na njegovo mesto postavljen Stojan Bošković, takođe liberal, Porta više nije smela da se meša u srpsku štampu, plašeći se drugih velikih sila.
