Opera usred hotela

Šabac je između dva rata imao bogat koncertni život, u kome se tridesetih godina prošlog veka isticalo studentsko udruženje "Gortan". Šabačka narodna knjižnica je takođe organizovala ovakve priredbe, a i srednje škole su davale bar dva koncerta godišnje.

Domaće snage su, dakle, dobrim delom popunjavale varoški muzički život, bar kada je reč o horskim pesmama. Za ostalo su se brinuli gosti.

Posle Prvog svetskog rata glas beogradske Opere stigao je i do Šapčana koji su se odmah zainteresovali za klasične komade. Primadona Draga Spasić bila je prvi vrunski operski pevač koji je navratio u posleratni Šabac. Koncert joj je priređen 13. juna 1921. a štampa je zabeležila - na opšte zadovoljstvo, jer su sve karte bile rasprodate, a mnogo se publike morali i vratiti kući".

Polovinom naredne godine, pojavio se i sledeći članak: "Kako čujemo, nekoliko mladih i agilnih ljudi preduzeli su na sebe delo od prvorazrednog kulturnog značaja: priređivanje koncerta na kojima bi učestvovala najveća imena beogradske opere, Mihajlo Karakaš, Pavle Holodkov, Zinojev i drugi."

Da li su ti "mladi i agilni ljudi" uspeli u svojim željama, ne može se sa sigurnošću govoriti, ali je muzike ipak bilo. Šabački profesor Dragiša Lapčević je 16. jula 1922. komentarisao violinski koncert Vlaste Jecića.

"Ali, čim sam došao u Grand hotel, odmah sam se razočarao, jer doznadoh da će koncert biti pod vedrim nebom i bez pratnje klavira. Opšta ocena: g. Jecić raspolaže sa dovoljno tehnike, savladao je sve figure, bez kojih violina ne može briljirati. U sastavu lakšeg karaktera g. Jecić još i uspeva. Kod pravih klasičnih komada, u kojima su izražena velika i večna osećanja čovečanstva, g. Jecić je slab i nesposoban za za pravu interpretaciju.

Karmen u Šapcu

Šapčani su imali i svoje izvođače klasične muzike, ali njihovi sastavi nekako nisu bili dugog veka. Tako je u aprilu 1923. osnovan Građanski salonski orkestar u kome je sviralo čak 10 instrumenata, i oni su nastupili već u maju, a već naredne godine o njima se nije čulo. Tada je početkom 1924. osnovan Građanski štrajh orkestar, koji je sa dvoje solista početkom maja imao svoj prvi koncert. Na programu su im bili odlomci iz opera Karmen, Lepa Jelena i Ugarske igre, pa je štampa o kvalitetu zaključila: "Jedan adekvatan ritam, tonska tačnost, dobro izvedene nijanse, ravnoteža u dinamičnom pogledu". Ni ovaj sastav se posle više ne pominje.

Mesec dana kasnije, na putu po Jugoslaviji, u Šapcu je gostovao Jaroslav Herle, dirigent opere u Pragu. On je doveo tada poznati vokalni kvartet Slaven, kojim je i dirigovao. Profesor Herle je još kao mladi nastavnik radio u Šabačkoj gimnaziji do 1898, i u isto vreme vodio Šabačko pevačko društvo. Šabac je imao zadovoljstvo da odmah posle Herleovog orkestra sluša muziku tada čuvene braće Slatini, članova beogradske Opere u sali hotela Pariz, a poznate klasične arije pevala je Sofija Davidov.

U Parizu je nastupao i Uroš Jurišić, takođe član beogradske opere. Tu je aprila 1923. i muzički sastav Dunavske divizije izveo koncert sa igrankom, a naredne godine je gostovao i Orkestar Kraljeve garde.