Tako mi navrdede kneza Lazara

Retko ćete danas sresti prosečnog Balkanca, a da vam ne tresne u lice svoje plemenito i slavno poreklo. Tako su neki Srbi nakon "ozbiljnog" istraživanja na internetu zaključili da potiču od samih Nemanjića, Karađorđevića ili makar nekog glasovitog hajduka.

Deo porodičnog stabla Nemanjića - freska u manastiru Visoki Dečani

 

Crnogorci su, sa druge strane, listom iznikli iz rebra vladike Njegoša, a Hrvatskom već desetak godina krstare ljudi koji sebe nazivaju Frankopanima. Balkanski narodi dali su se u ozbiljnu potragu za slavnim imenima u svom porodičnom stablu, a izrada rodoslova postala je jedno od najvažnijih životnih pitanja. Jer, ako ništa drugo, bar da se zakite slavom svojih navodnih praotaca...
 

Nebojša Damnjanović, savetnik u Muzeju istorije Srbije i stručnjak za genealogiju, tvrdi da slavnu prošlost porodice izmišljaju oni koji ne mogu da se pohvale sobom, svojim delima i životom.

- To je uzrokovano željom da bolja budućnost počiva na ulepšanoj prošlosti ili da se u društvu poboljša status, ako već ne postoji drugo čime bi osoba mogla da se pohvali. Ljudi iz ovih krajeva izuzetno drže do porekla i ističu ga ponekad i preko svake mere ukusa. Pokazuje se da ga neretko i izmišljaju. Nismo nikad čuli nekoga od njih da pomene neuglednog pretka, kovača ili stolara. Međutim, sve te tvrdnje mahom su lažne, jer u geneologiju možemo zaći najdalje do 18. veka, možda još sto godina ranije - kaže Damnjanović za "Vesti".

Srpsko pomodarstvo seže čak do Kosovskog boja, Hrebeljanovića i Miloša Obilića (koji čak nije istorijska ličnost). Srbija je danas puna i potomaka starih uglednih loza Nemanjića i Mrnjavčevića. Poreklo od Nemanjića pronašla je i porodica biznismena Bogoljuba Karića.

Komentarišući tu vezu, Damnjanović objašnjava da koliko mu je poznato, braća Karić nisu istakla Nemanjiće kao direktne, već kao pobočne pretke koji su do srpske kraljevske loze stigli preko Crne Gore.

- Karići su se vezali za Vasojeviće, pa preko njih za Nemanjiće. I tako, što kaže naš narod, od zavijutka do zavijutka, donekle možete da pratite tu njihovu priču, a posle ima samo da slušate - objašnjava Damnjanović.

Oni čijim venama zaista kola krv slavnih o tome uglavnom ćute. Oni koji se istinski mogu pohvaliti slavnim precima uglavnom su vrlo skromni i gotovo nikad ne pričaju o poreklu. Tipičan primer je supruga doživotnog jugoslovenskog predsednika Tita, Jovanka Broz, rođena Budisavljević. Znala je na pitanja o poreklu skromno da kaže samo da su njeni preci starog srpskog i uglednog roda.

Stručnjaci kažu da u tome nije grešila. Jovankin predak Toma Budisavljević, pravoslavni prota, pradeda je Nikole Tesle, po njegovoj majci Đuki. Francuski orden časti lično mu je Napoleon stavio na grudi 1811. godine.

U regionu u bici za slavno i junačko poreklo najviše prednjače braća Crnogorci. Oni ponajviše vole da se hvale korenima iz kraljevske kuće Petrovića, a rado potiču i od velikog župana Stefana Nemanje, kralja Milutina i cara Dušana Velikog.

Istina je da istražujući svoje poreklo, dublje u srednji vek mogu da uđu samo stare porodice na prostoru Boke Kotorske i na ostrvima, koja su do 18. veka bila pod venecijanskom vlašću. To su latino-romanske katoličke familije u Kotoru, Budvi, Risnu i Perastu. Crnogorci često ističu i svoj plemenski status, i to stari i ugledni rod.

Crnogorska plemenska porekla su prilično autentična i stara, a prvi put se pominju krajem 14. i u 15. veku. Poznati su Piperi, Kuči, Vasojevići, Bratonožići i Bjelopavlići. Tako, kad se neki Crnogorac hvali plemenskim poreklom, ne znači da ga je izmislio. Važno je, međutim, znati da u tim plemenskim zajednicama postojala podela na plemenske starešine, barjaktare i obične ljude. Znači, nisu svi od prejanika nastali!

Ništa bolja situacija nije ni kod Hrvata. U ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici poslednjih godina se namnožilo mnogo potomaka čuvenih Frankopana. Kite se titulama kakve sebi ne bi prisvajali ni pravi potomci ove najslavnije hrvatske plemićke porodice.

Istorijska je činjenica da hrvatski Frankopani, velikaška porodica krčkih kneževa, ne postoje od 1671. godine, kada je poslednjem od njih markizu Franu Krsti Frankopanu odrubljena glava.

Da ne bude da su svi rodoslovi u ovom regionu nastali po sistemu "što je babi milo, to joj se i snilo", potvrđuje rad Aleksandra Bačkog, istraživača i istoričara iz Beograda. Kad nekoga upita "koja ti je krsna slava" razlog za to nije samo puka radoznalost. Jer, odgovor na ovo pitanje može biti od velikog značaja za proučavanje porekla.

- Na osnovu krsne slave mnogo je lakše utvrditi poreklo neke porodice, naravno, ako se retko slavi (poput Svetog Ignjatija, Lazareve subote, Svetog Tome, Svetog Luke, Časnih veriga...), a teže ukoliko je reč o nekoj među Srbima raširenoj slavi (Sveti Nikola, Aranđelovdan, Đurđevdan...). Značajan detalj može biti i prezime, posebno ukoliko je retko ili ako su se takva prezimena mogla naći i u dalekoj prošlosti (recimo prezime Čihorić) - kaže Bačko.