ČOLIĆ

Čitalac g. Miloš Čolić javlja se iz Novog Sada i pita nas za svoje poreklo i veze sa drugim porodicama. Iz podataka, vidi se da njegova porodica dugo već potiče iz Istočne Hercegovine, "iz sela Vlahovica" između Bileće i Ljubinja. Slava porodice je Aranđelovdan, 21. novembra. Selo "Vlahovica" nismo pronašli ne samo u "Imeniku mesta FNRJ", već ni kod Dedijera i drugih istraživača koji su se bavili Hercegovinom.

Tek nakon pažljivih pretraživanja, uvideli smo da je posredi nesporazum zbog latiničnog "c", bez kvačice u mejlovima koje nam šalju čitaoci elektronskom poštom, pa smo smo konačno doznali da je u pitanju selo Vlahovići! Među hercegovačkim prezimenima ima nekoliko različitih familija čija prezimena počinju sa korenom "čol" i nekoliko različitih nastavaka, pa tako postoje Čolići, Čolakovići, Čolovići, Čolaci i Čoljaci.

Oni su i različitih konfesionalnih pripadnosti: ima ih muslimana, katolika i pravoslavnih. Najčešće nisu istog porekla, ali ne isključujemo mogućnost i da su prezimena skraćivali ili produžavali. Sama reč, turcizam, "čolak" i "čolo" znači čovek sakat, bez ruke, bilo da se tako rodio ili nesreću doživeo.

x U Hercegovini su Čolići pravoslavni, Srbi, nastanjeni su u Vranjevićima kod Mostara i u Ljubinju. Bilo ih je i u Ljeskovom Dubu kod Nevesinja odakle su se po svoj prilici preselili u Vranjeviće negde u prvoj polovini 19. veka. U Ljubinje su se doselili iz Vlahovića i svi slave Jovanjdan. Ima ih u Mostaru i kao muslimana. U istom gradu žive i muslimani Čolakovići (u Grabovini kod Čapljine, Zijemlju kod Nevesinja i Pijesci kod Stoca) koji po predanju potiču od vlasteoske porodice Miloradovića iz Stanojevića, tj. ogranka koji je primio islam.

Postoji i familija Čolović, Srba iz okoline Nevesinja (Zalužje, Batković, Moljevac i Udrežnje), Malog Polja kod Mostara i Turmenta kod Trebinja) koji svi vode poreklo od banjačkih Miljanića i slave Jovanjdan i Đurđevdan. Čolaka, katolika u Hercegovini ima oko Ljubuškog i Lištice (Širokog Brijega) i u Gabeli. Za one u Hrasnom, predanje kaže da su pobegli pred Turcima iz Knina i ovde se nastanili. Nekad su bili Ivkovići.

Čolići našeg čitaoca su sasvim drugog porekla. Oni potiču od jedne grane Bratonožića - od pridruženih Ljakovića - koji su bežali "od krvi, odnekud od Skadra" i nastanili se u Zeti. Tvrdili su da potiču od Bjelopavlića, mada su samo "služili" kod Vukovića. Odatle su se naselili u Moračice i Malu Rijeku u Bratonožiće. Slave Aranđelovdan.

Od njih su se iseljavali u Vlahoviće u Hercegovinu, a iz Bratononožića u Donje Dragačevo u Dljin, gde i danas ima Čolića sa slavom Aranđelovdan. Srodnici su im Obradovići, Markovići, Marinkovići, Nikolići, Đokići i Pavlovići. Svi slave Aranđelovdan i, po predanju, takođe su se svi doselili od Skadra.