ĐURIČIĆ

Goran Đuričić iz Srema zamolio je etnologe ''Vesti'' da istraže poreklo njegove porodice, koja slavi Lazarevu Subotu.

Po porodičnom predanju Đuričići vode poreklo iz Stare Hercegovine, od Nikšića, a čitalac pita da li postoji mogućnost da potiču iz crnogorskog plemena Cuce, iako oni slave Nikoljdan. Dodaje da koliko zna, u Bosni (od skoro) žive Đuričići u okolini Doboja, koji slave sv. Nikolu i starinom su iz Stare Hercegovine.

Inače, u Inđiji i drugde po Sremu poslednjih 300 godina žive Đuričići koji slave Sv. Ignjatija. Smatraju se Sremcima ali se ne zna odakle vuku poreklo. Čitalac pretpostavlja da su iz Stare Srbije (Kosovo, Makedonija), kao i većina "Prečana".

Ne ulazeći u pitanje porekla i rasprostranjena Đuričića u drugim delovima bivše SFRJ, najpre da napomenemo da i na malom prostoru Crne Gore i Hercegovine, i Stare, i istočne, postoji više grana Đuričića, međusobno nesrodnih, a od njih vuku poreklo razni iseljeni ogranci. U Crnoj Gori, u plemenu Cuce, postoji bratstvo Đuričića nastanjeno u Rovinama.

Neki ih smatraju jednim od najstarijih bradstava, a oni samo kazuju da su iz Lješkopolja, od Komana, od Bandića. Predak Đuričića se zvao Vuko Bandić. Prvobitna slava im je bila Sv. Jovan Krstitelj, a onda su kao glavno krsno ime uzeli Nikoljdan, a kao "prislužbicu" Malu Gospojinu. Ima ih raseljenih u Hercegovini (u Nevesinju), u Nikšiću i u Srbiji (Lukovo).

Kao što se može videti iz prethodnog teksta o Đuričićima iz Malih i Veljih Cuca, koji slave Jovanjdan, a preslavljaju samo Veliku Gospojinu ili Nikoljdan i Veliku Gospojinu, ne možemo da tvrdimo da i oni ne bi mogli da budu preci našeg čitaoca ukoliko su promenili slavu. U literaturi nisu zabeleženi u Hercegovini i Crnoj Gori, niti u Bosni, Đuričići sa slavom Lazareva Subota.

U mestu Rapti u Bobanima, sa leve strane Trebišnjice, živeli su nekad Đuričići. U kraju Debeli Lug i Meljavi Do, imaju omeđine pored kojih su nekada živeli Đuričići. Pamte se po tome što su jedna od najstarijih porodica u Bobanima koja je davala knezove. Njihova starina je sa Lisine, starog selišta između Žakova i Tulja, odakle su se naselili u Meljavi Do.

Iz Bobana su se raselili u 19. veku prema Sarajevu, Mostaru, Nikšiću, Nevesinju. Međutim, postoji još jedna grana Đuričića iz Hercegovine koja se raselila na više strana, pa i prema Foči i Nikšiću. O ovim Đuričićima ćemo reći samo da su im je slava bila Jovanjdan. Ima dokaza da su slavu menjali i u Alimpijevdan, ali ne i da su slavili Lazarevu Subotu.