Hajka na činovnike
Knez Miloš Obrenović se obračunao i sa uniformama činovnika, koje su im propisane još ustavom iz 1838. godine. Smatrao je da su previše kitnjaste, pa se "u gomili ne zna ko je knjaz, a ko policijski pisar".
U stvari, knez nije trpeo da neko bude raskošno odeven u njegovom prisustvu, pa je izdao naredbu da se činovničke mundire uproste. Time je želeo da ih unizi i podseti ih na to da imaju službu samo zahvaljujući njegovoj milosti, inače se ni po čemu ne razlikuju od njegove lične posluge.
Ovim promenama su se najviše radovali seljaci. Oni su se dobro sećali činovničke strahovlade i kako se na svemoćnog državnog službenika nisu smeli ni među sobom požaliti. Uskoro se obrazovalo mnenje da sve stare "kragnaše" valja isterati iz službe, a dovesti druge, narodne ljude.
Tako se hajka na činovnike širila, na zadovoljstvo ne samo Miloša, nego i liberala. Sa njihovim prvacima Miloš je u početku druge vladavine najviše i radio.
Stevča Mihailović je postao predsednik Saveta, Jevrem Grujić, pomoćnik ministra unutrašnjih dela, a Milovan Janković imenovan za komesara kod Glavne kontrole.
Liberalna stranka je preko ovih svojih ljudi i ideologa objavila i svoj program: zavođenje narodne kontrole u državne poslove, strogo poštovanje zakona, obraćanje posebne pažnje na seljake.
Međutim, starom autokrati Milošu nije ulazilo u glavu da prihvati parlamentarizam u vođenju države.
Jednom prilikom, dok mu je Grujić objašnjavao načelo ministarske odgovornosti, Miloš mu je, razgnevljen, odvratio: "A šta sam ja, ako ti za mene odgovaraš?". Nije navikao da vlast deli sa drugima. Zato se najpre obračunao sa Grujićem, koji mu se činio najopasnijim, tako što ga je penzionisao iz svih državnih službi i poslao u rodno selo.
Potom je u nemilost pao i Janković, koji se Milošu isprva dopadao jer je neprestano imao zamerke na razna rešenja i predloge koji su stizali knezu, a naročito ako su oni dolazili iz krajeva koji nisu voleli novu vlast.
Miloš ga je uzeo čak za ličnog sekretara, i držao ga uz sebe sve dok Janković nije počeo da ismejava samog Miloša, pokušavajući da u njegove naredbe ugura sopstvene stavove.
