Selo ljubomornih neženja

U srpskom selu Kučevište, smeštenom u brdima Skopske Crne Gore, planine nadomak makedonske prestonice, žive dva čoveka sa istim imenom - Srećko. Jedan je Ninić i ima 41 godinu, a drugi je dve godine mlađi Gluškinić. Oni nisu ni rođaci, a ni komšije, ali su, kao što im to i ime govori, podjednako srećni. Obojica su oženjeni mladim i lepim Ukrajinkama, koje su im donele sreću u kuću i izrodile decu.

Mnogo neženja u selu

 

Srećka, i jednog i drugog, poznaje celo Kučevište. Žene iz ovog sela sa oko 3.200 stanovnika iskreno im se dive, a muškarci, naročito neženje, pomalo im i zavide. Neki i ne kriju ljubomoru.

- Ma, lako je njima. Da se i ja zovem Srećko, danas bi sigurno već bio oženjen i domaćin čovek. Ovako, sa punih 40 godina života, i dalje maštam da se oženim - procedio je kroz zube jedan meštanin Kučevišta, dok je po zubatom suncu sa prijateljima ispijao pivo preko puta seoske bakalnice.

Prišli smo im u nameri da proverimo da li je tačno da u Kučevištu ima veliki broj neženja.

- Čuli ste da u Kučevištu ima oko 50 neženja? Ima ih više od 250 - reče nam jedan od njih.

Njegov drugar je dodao da su im jedini spas Ruskinje i Ukrajinke. Napustili smo veselo društvo i krenuli u potragu za devojkama iz Ukrajine koje su usrećile dva Srećka u Kučevištu. Prvo smo zakucali na vrata Srećka Ninića (41). Umesto njega, dočekala nas je plavooka Natalija Ninić (25), rođena Belovič iz sela Činagievo kod Mukačeva, grada u Ukrajini. Iako je njen muž Srećko bio na poslu, ljubazno nas je pozvala u kuću.

- Moj Srećko je imao sreće - stidljivo poče Natalija na makedonskom jeziku sa simpatičnim ruskim akcentom.

- On je radio u jednom rudniku u Ukrajini, a upoznali smo se u obližnjem selu. To je bila ljubav na prvi pogled. Jezik nije predstavljao nikakav problem, oči su same sve govorile. Prvo smo počeli da pričamo na srpskom, a posle i na makedonskom jeziku. U Ukrajini me je zaprosio. Rekao mi je da treba da dođem u Makedoniju, u selo Kučevište čije slike mi je pokazao. Odmah sam pristala.

Kada se udala Natalija je imala 19 godina, a u selo Kučevište su se doselili 2003, kada su pravili i svadbu. Natalija veli da su je njegovi dočekali kao rod rođeni. Sa Srećkom ima sina Marka od godinu i po dana i ćerku Jelenu od dve godine i osam meseci. Nijedan posao u selu joj nije težak. Redovno se čuje telefonom sa mamom, bratom i sestrom u Ukrajini, a bila bi presrećna kada bi je jednoga dana posetili. Zna da u selu ima mnogo neženja koji bi se rado oženili Ukrajinkama, ali im u tome iz Kučevišta ne može pomoći.

Na drugom kraju Kučevišta nalazi se kuća drugog Srećka, Srećka Gluškinića ( 39 ). Ovde nas je dočekao domaćin Srećko sa ćerkom Aleksandrom (13). Njegova supruga Svetlana Gluškinić, rođena Pavlik ( 38 ) iz Kijeva, nije bila kod kuće.

- Od 1994. do 1997. sam radio u Kijevu. Sa Svetlanom sam se upoznao 25. maja 1996. u diskoteci. Ja sam joj prvi prišao i tako je sve počelo. Posle osam meseci zabavljanja tamo sam je i zaprosio. Ona je bez razmišljanja pristala, iako je znala da će doći u Makedoniju, u selo. To je, ipak, nije pokolebalo - priseća se Srećko.

Svadbu su pravili u Ukrajini, a pošto su, veli, njihovi običaji slični našim, nikakvih problema nije bilo. Prvo su se venčali u crkvi, pa onda kod matičara. Jedno vreme su živeli u Kijevu, a kada za Srećka tamo više nije bilo posla, 1999. su došli u Kučevište. On priznaje da je Svetlani u početku bilo neobično, ali se brzo privikla i ubrzo zaposlila u jednoj burekdžinici u Skoplju. Za sebe kaže da je pravi srećko.