ANDRIĆ
Iz Konjica u FBiH javlja nam se čitalac Zoran Andrić (1957). Njegovi su Srbi, pravoslavne vere i slave Sv. apostola Tomu (19. oktobra). Pokojni mu otac i šira familija rodom su iz sela Rupeljevo - opština Požega (užička) a ima ih i u selu Zlakusa, u samoj Požegi i Užicu.
Učtivo moli da mu istražimo poreklo same familije, uključujući tu i ustaljivanje "službenog" identiteta prezimenom iako ni njegov nastanak prezimena nije lako utvrditi jer je moglo nastati ili od pretka Andrije (starogrčke osnove, u značenju "muževan"). To ime u nas bilo je popularno i među pravoslavnim i među pokatoličenim, a i širom hrišćanskog sveta, a prvobitno prezime sledstveno, glasilo je Andrijić.
A. i V. Miljanići ("Prezimena u Crnoj Gori") zabeleželi su pored tog i prelazni oblik Andrijć - ili je načinjeno prema hipokoristiku Andra odnosno Andro. Zabeležimo da je ovo ime kod nas korišćeno i kao Andrej, Andreja i Jandrija, pa su se javljala i odgovarajuća drugačija prezimena, nesrodnih familija.
S poreklom familije, pokazalo se, biće još više poteškoća. Pregledali smo nekoliko monografija njegovog šireg zavičaja ali u "Užičkoj Crnoj Gori" Lj. Pavlovića, planinsko Rupeljevo je nekako ostalo u neistraženom međuprostoru a Andrići nezabeleženi. Proveravali smo i na internetu i na karti našli ovo mesto ali bez podataka o njegovom stanovništvu...
Preostalo je da u okolnim krajevima tražimo ovu srpsku porodicu znamenitog prezimena i to sa slavom Sv. apostol Toma, i došli do sledećih podataka. Na Zlatiboru, Andrića koji su negde oko sredine 19. veka doselili iz Trnave, od Obradovića, oko Prvog svetskog rata je bilo u Sirogojnu, ali slave Đurđevdan. U Donjem Dragačevu, Andrići "lučinštaci", koji su se u međuvremenu razrodili u pet porodica raznih prezimena, početkom prošlog veka su živeli u Lučanima u koje su se doselili za vreme Prvog srpskog ustanka. Na navodi se odakle su, ali ih po slavi možemo smatrati Rovčanima.
U selu Grab, zapisani su Andrići poreklom od Andrije Kandića koji je ovamo još kao dečak došao od Nove Varoši. Slava im nije utvrđena. U Gornjem Dragačevu nema spomena o ovoj familiji. U nekadašnjoj Sokolskoj Nahiji, Andrići su "nikoljštaci" u Obajgori (pripadaju familiji Ekmeščije) i Rastištu a "jovanjštaci" u Peckoj, doseljeni iz Pogarevca. I u "Ljubićkim selima" u Gornjoj Trepči evidentirani su Andrići sa slavom Sveti Nikola a Bresnici su, inače, ogranak Deli-Marića, i svečare Sv. arhiđakona Stefana.
U južnijem "Ibru", Andrići su pre stotinak godina živeli u Baljevcu. Slavili su Jovanjdan a došli "iz Biora u Staroj Srbiji". Zapadnije, u Sarajevskom Polju, u selu Rečica, zabeleženi su Andrići koji su se doselili iz Vogošće, a slavili su Aranđelovdan. O ostalim Andrićima iz Crne Gore, Hercegovine, Bosne, Hrvatske nemamo prostora, a ipak smo ostali dužni određeniji odgovor o poreklu našeg čitaoca...
