SKOKO
Iz Njujorka nam piše inž. Uroš Skoko, čija familija potiče iz Hercegovine, iz sela Jugovići, opština Gacko. Slave Đurđevdan i, prema njegovom saznanju svi koji nose ovo prezime potiču "iz istog korena", a ima ih raseljenih po Srbiji, nekadašnjoj BiH i drugde na prostorima bivše Jugoslavije.
Mnogi su stradali i u Drugom svetskom ratu ali i 90-ih, dok su se neki iselili pa ih tako ima i u SAD (u Njujorku i Bostonu).
Naš čitalac je dobro obavešten i u pravu je kada kaže da je Hercegovina zavičajna zemlja familije ili familija Skoko: u tome se slaže nekoliko najrelevantnijih istraživača porekla njenog stanovništva, počev od J. Dedijera ("Hercegovina", 1909), hrvatskog etnologa M. Petrića ("Etnička prošlost stanovništva na području Lištice", 1970), preko Novaka-Studa Mandića ("Srpske porodice Vojvodstva Svetoga Save", 2000) do R. Milićevića ("Hercegovačka prezimena").
U Bosni ih i u Crnoj Gori, do skora nije bilo a po svemu sudeći ni u Hrvatskoj, iako su prema "Leksiku prezimena SR Hrvatske" a po podacima popisa stanovništva iz 1948. zabeleženi najviše u Slavoniji, Podravini, Pokuplju, na nekim ostrvima i u Istri ... sve, mahom, naseljenici, tokom Drugog svetskog rata, kada je pokatoličene porodice Skoka, uostalom kao i mnoge druge iz zapadne Hercegovine i zapadne Bosne, planski kolonizovala NDH.
Sva četvorica autora u osnovi se slažu, da su Skoke bili izvorno pravoslavne vere a da je njihovo prekrštavanje u katolike započelo najranije početkom 18. veka. U istom razdoblju od nekih 200 godina pojedine porodice su prešle i na islam, pa ih na tlu ranije BiH nalazimo kao pripadnike sve tri konfesije.
R. Milićević korektno sažima rezultate prethodnika pa navodi, prema Dedijeru, da su se Skoke, "đurđevštaci", pravoslavne vere u Jugoviće kod Nevesinja doselili iz Bodežišta, sela u Gatačkoj površi, navodeći da ima i mišljenja da su Skoke poreklom od Vujačića "iz Nudola u Crnoj Gori".
Nudo, je, međutim, selo u Grahovu, što znači u široj nikšićkoj oblasti a to izađe da je u pitanju istočni pojas Stare Hercegovine! Takođe beleži da je pravoslavnih Skoka bilo i u Pridvorici kod Borča ali su ih 1942. pobile ustaše. Katolici Skoke su, piše Milićević, bili u selima Kosmaj, Klobuk, Radišići, Grab i Rasno koja su na krajnjem zapadnom obodu Hercegovine, prema zaleđu Makarskog Primorja, u kome izvesna srpska nacionalna svest nije bila sasvim ugašena ni do kraja 19 veka.
U spomenutom Kosmaju, Dedijeru su tamošnji seljaci kazivali da su "bili pravoslavni i da su se pokatoličili za vrime Marije Terezije", dakle u 18. veku, dok su nesrodni Skoke - "Biušići" ("Biošići") tvrdili da im je prezimenski nadimak ostao od zavičajnog Biokova. Prezime Skoko svakako je nastalo od nadimka za nekog pretka - dobrog skakača!
B E S P L A T N O
Istražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com.
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić.
|
