Školovanje nadarenih o državnom trošku
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
Ovako je reformator srpskog jezika Vuk Stefanović Karadžić 1832. godine pisao knezu Milošu Obrenoviću:
"Valjalo bi urediti škole. Ja sam predlagao da skupimo po narodu izabrane momčadi od petnaest do dvadeset godina, koja znadu pomalo čitati i pisati, pa s njima da se počne velika škola, u kojoj bi tri pametna i sposobna učitelja za tri godine predavali opštu istoriju ovoga sveta, geografiju, štatistiku, srpsku gramatiku, malo veći računa, malo retorike, malo o zakonima, malo logike, malo istorije jestestvene (prirodopis), malo fizike, tako da bi ova momčad posle tri godine bila sposobnija za svaku službu u Srbiji od mlogoga koji je u Pešti svršio dvanaest škola.
A koje bi se od ove momčadi pokazalo da ima osobit dar i volju k nauci, oni da se o državnom trošku pošalju u Evropu dalje, da uče nauke i jezike. Za manje, pak, škole mislio sam da se na srpskom jeziku načine školske knjige po najboljemu evropejskom načinu. A da bi ovo sve lakše bilo učiniti, i da bi slava Vaše Svetlosti bila sasvim savršena, mislio sam da najpre Vašu Svetlost naučim čitati i pisati".
