U zavičaju seljačkog kralja
Do početka 19. veka oblast u srcu današnje Srbije je bio samo gusta hrastova šuma, čija su stabla bila pogodna da se od njih pravi oplen, drveni delovi na volovskim kolima.
U vreme Prvog srpskog ustanka Srbi su pod voždom Karađorđem na potonjem Oplencu izvodili vojne manevre i odatle branili svoju prvu, ratnu prestonicu, Topolu.
Stožer južnih Slovena
|
Kada je, skoro pola veka kasnije Karađorđev sin Aleksandar zavladao Srbijom umesto rivalske dinastije Obrenovića, tu je obnovio očeve vinograde i podigao letnjikovac.
Postavši srpski vladar u šezdesetoj godini života, Voždov unuk kralj Petar Prvi je 1903. pohitao je u Topolu za koju su ga vezivale uspomene na roditelje, ognjište, odrastanje.
Odmah je na Oplencu sazidao mauzolej u kome će članovi dinastije Karađorđevića naći večni mir, a na brdu koje je sam izabrao, podigao je crkvu Svetog Đorđa.
Petar Prvi je bio pravi seljački kralj. Rado je boravio u zavičaju, provodeći dane na najjednostavniji način, sa običnim svetom i sa drugovima iz detinjstva, sećajući se zajedničkih zgoda.
Decenije koje je proveo u izgnanstvu od 1858. u mnogim evropskim zemljama samo su pojačale čežnju za otadžbinom. Zato je odbio ponudu da, kao star čovek, napusti zemlju pred austrougarskom okupacijom.
Rekao je tada: "Ne znate vi šta to znači biti bez svog naroda!" i krenuo put albanske golgote. Oplenac je danas hodočasno mesto za poštovaoce Karađorđevića, ali i za druge goste, sa svih strana sveta. Kraljevska crkva je remek-delo arhitekture i umetnosti, poznata prema freskama i mozaicima.
U mauzoleju počiva 21 član kraljevske porodice, a u samoj crkvi su dve grobnice, osnivača dinastije Karađorđa i Petra Prvog.
