Jedna duša na dva kontinenta
Meštani Botajice, naselja nadomak Modriče u Republici Srpskoj, koji žive i rade u Švajcarskoj održali su 10. jubilarni Susret Botajičana u Šprajtenbahu kod Ciriha. Udruženje Botajičana okuplja oko 300 domaćinstava, iz cele Švajcarske i to iz Ciriha, St. Galena, Berna, Bazela, Lucerna, Araua i drugih većih gradova, a ima ih i u Austriji i Nemačkoj.
Ovogodišnji domaći jubilarnog druženja bila je porodica Gligorević, a za sledeće druženje se kao domaćin prijavila familija Žarić.
- Ja sam pre 10 godina, kao tadašnji najmlađi član ovog udruženja, dao sebi obavezu da ću jednom i ja biti domaćin ovog našeg druženja i, eto, danas mi se ta želja ispunila. Najveći uspeh nam je što se naša deca druže ovde iako su "razbacana" po čitavoj Švajcarskoj. Da nije ovog druženja, možda ne bi ni znali odakle potiču i gde su im koreni - kaže Dragan Gligorević.
Jedan od organizatora Dragan Vranješević je preneo pozdrave iz Australije od njihovog zemljaka Milorada Vidovića koji sada živi u Sidneju. Vidović je napisao pesmicu-zdravicu kojom je čestitao jubilarno okupljanje i kojom je zemljake dirnuo u srce.
Pesnik Zdravko Lazarević iz Nemačke, inače rodom iz susednog Dugog Polja, posvetio je i izrecitovao svoju pesmu posvećenu Botajici.
Vranješević je član tehničkog rukovodstva, koje priprema tradicionalne susrete.
- Ove godine je jubilarni skup i to jedino je naše selo iz opštine Modriča uspelo da, za sada, 10 puta zaredom priredi druženja. Svake godine organizujemo i humanitarne akcije. Te akcije su usmerene u dva pravca. Jedan je prema ljudima u selu odakle potičemo kojima treba neka vrsta socijalne pomoći. To može da bude kupovina ogreva, popravka krova, prozora, nešto šta treba za osnovnu školu. Drugi pravac humanitarnih akcija usmeren je na zdravstvene ustanove u opštini Modriča. Ove godine smo modričkoj bolnici poslali uređaj za snimanje moždanih talasa - kaže Vranješević
Rado viđen gost među Botajičanima bio je Mladen Krekić, načelnik opštine Modriča.
- Prvi put sam na ovom prelepom okupljanju ljudi koji potiču iz opštine Modriča, pogotovo što su uz Botajičane ovde i Dugopoljci. Ovo je fešta kojom je obeleženo 10 godina od formiranja udruženja koje mnogo znači za našu opštinu, jer ovi ljudi rmnogo pomažu zemljacima i koliko toliko im popravljaju uslove življenja. Ovde se osećam kao u Modriči, atmosfera je vrlo emotivna i u jednom trenutku sam čak, videvši toliko ljudi koji se nalazi ovde, upravo iz kraja odakle i ja potičem iz Botajice i Dugog Polja, zaboravio da sam u Švajcarskoj - rekao je Mladen Krekić.
Delimo dobro i zlo
- Čast mi je i zadovoljstvo što ću biti domaćin 11. susreta. Ja sam iz Dugog Polja, a Botajica i Dugo Polje su dva susedna sela koja funkcionišu kao jedna celina, familijarno smo vezani tako da je skoro svako svakom neki rod. U istoj crkvi smo kršteni, prvo znanje smo sticali u istoj osnovnoj školi, na istom mestu smo se venčavali. Sve dobro i loše smo zajedno preživljavali. Cilj Botajičkih susreta pored druženja je čuvanje naše tradicije, prenošenje na decu i nove generacije koje su rođene u Švajcarskoj, kao i humanitarni rad kako bismo pomogli svom selu i opštini Modriča. Zahvaljujući većoj grupi vrednih Botajičana koji su osmislili ovo druženje, finansijski ga podržali, susreti su postali tradicionalno okupljanje našeg naroda koji će nas sigurno nadživeti, s obzirom na to da je omladina već preuzela organizaciju. Pozivamo sve ljude sa Vučijaka i okolnih sela da nam se pridruže u našem okupljanju - kaže Mirko Žarić.
Botajičani i Dugopoljci u Australiji
Milorad Vidović, bivši novinar Radio Modriče, od 1994 živi u Sidneju, radi u gradskoj biblioteci u Liverpulu, a njegova ćerka Vesna radi u biblioteci u Bektaunu.
U Sidneju žive i drugi Botajičani: Sreto i Spasenija Šarčević, Ranko i Jadranka Gligorević, Jovo i Mara Vidaković i njena majka Stana stara 90 godina. Braća Ranko i Rajko Vranješević sa suprugama i decom, Predrag i Ljepa Gligorević sa deca Nenadom i Nadom. Nenad je starešina policije u Sidneju, a Nada menadžer u penzionom osiguranju. Vojin i Stojanka Vidaković itd. Pored Botajičana u Sidneju žive i komšije Dugopoljci: Radulovići, Marići, Perići, još puno njih.
Uživamo prateći naše "Švajcarce"
Botajičanin Milorad Vidović, koji godinama živi u Sidneju, s velikim zadovoljstvom je primio vesti o još jednom okupljanju zemljaka u dalekoj Švajcarskoj.
- To što je grupa entuzijasta uspela da od Botajičkih susreta u Švajcarskoj napravi tradiciju značajno je i za samu Botajicu kao i za sve nas Botajičane širom sveta. Sada kada su uspešno organizovali i jubilarne desete susrete, možemo reći da su stvorili veliko delo. Mi Botajičani koji ne uživamo svakodnevno u lepotama alpske Švajcarske i te kako uživamo prateći naše "Švajcarce" i zadovoljni smo i srećni što su Botajički susreti prerasli u tradiciju. Od naših zemljaka u Švajcarskoj očekujemo da sačuvaju to delo, a mi iz Australije, i drugih delova sveta, pratićemo sve njihove aktivnosti i radovati se njihovim uspesima kao da smo i sami tamo. I mi u Sidneju smo imali slično druženje, ali nismo uspeli da ono preraste u stalno. Okupljali smo se pet godina na dan kada se u Botajici održava seoski narodni zbor, odnosno kada seoska slava, a to je nedelja pred Duhove - kaže Milorad Vidović za "Vesti".
Zdravica Botajici
Dragi moji, veselite se i uživajte.
Dajte malo mjesta i nostalgiji koja će u vaše raspoloženje unijeti i malo sjete:
sa Kaldrme i Šarčevića puta,
sa Zborišta i Raskršća, iz
Botajičke rijeke i Zvjezdana,
sa Madžarevca i Ljubioče,
sa Betinje, Kurijakuše i Kutlovca,
sa Radulovića brda i Žeravskog potoka.
I znajte da:
Alpama je biser ukras Švica,
Vučijaku - selo Botajica.
Još se sjećam dolaska u Švicu,
kada za nju dadoh Botajicu.
Ponosim se što živim u Švici,
Al'se stalno vraćam Botajici.
Nema zemlje kao što je Švica,
niti sela kao Botajica.
Tijelo mi je i glava u Švici,
a duša u selu Botajici.
Kad ferije dobijem u Švici,
odmah hitam selu Botajici.
Kad autom prokrstarim Švicom,
poredim je s mojom Botajicom.
Nikad ne znam da l' je ljepša Švica,
ili moje selo Botajica.
Otkako sam došao u Švicu,
sto puta sam sanj'o Botajicu.
Od zemalja najljepša mi Švica,
a od sela, moja Botajica.
Kad bih mor'o napustiti Švicu,
birao bih selo Botajicu.
Planinama načičkana Švica,
a brdima selo Botajica.
Rijeka Aara protiče kroz Švicu,
potok Zvjezdan krasi Botajicu.
Naša djeca rođena u Švici
pripadaju našem selu Botajici.
Oblačim se i hrani me Švica,
a dušu mi hrani Botajica.
Kad bi ime mijenjala Švica,
zvala bi se Alpska Botajica.
Čim dobijem penziju u Švici,
vratiću se svojoj Botajici.
Kad imadnem unuke u Švici,
Tad ću živit' ja u Botajici.
Skupili se iz cijele Švice,
sinovi i kćeri Botajice.
Sa desetih susreta u Švici,
šaljemo veliki pozdrav Botajici.
Sve vas puno pozdravlja i nazdravlja
Milorad Vidović
