Nagradu dao za novu violinu
Petar Aleksandar Golijanin (11) i njegova sestra Laura Aleksija, koji su rodom iz Beograda, a žive u Kilhbergu kraj Ciriha, nedavno su imali zapažene nastupe na takmičenju u muzičkoj školi u kojoj oboje sviraju violinu. Na takmičenju je učestvovalo oko 100 učenika muzičke škole na raznim instrumentima, a nekoliko dana kasnije održan koncert na kome su svi pobednici svirali i dobili diplome i novčane nagradu.
Petar je zauzeo treće mesto kao solista, a Lauru Aleksiju, koja je tek pre pola godine počela da svira, nastavnica je prijavila za takmičenje u ansamblu 12 violina, koji je zauzeo četvrto mesto. Petar je na takmičenju svirao dve melodije - mazurku i "Lane moje".
Prvo je odsvirao mazurku, zatim napravio dva koraka prema žiriju i rekao: "A a sada sviram nešto srpsko" i izveo je pesmu koju skori svi znamo sa Evrosonga.
Na pitanje da li je bio nervozan kada je izašao na binu da svira sam, bez pratnje, Petar je rekao: "Ne, bilo mi je samo malo bez veze jer je svetlo bilo jako i upereno u mene tako da nisam video da li se publici sviđa moja muzika ili ne. Ali zato su mi jako aplaudirali i onda sam znao da je bilo super."
Svirao u ambasadi
Petar je već više puta samostalno nastupao, između ostalog, svirao je u Ambasadi Srbije u Bernu na promociji knjige šest srpskih pisaca koji su svoja dela objavili na nemačkom jeziku i u Generalnom konzulatu Srbije u Cirihu.
Za razliku od ostalih dečaka koji su trčali za loptom, Petar je tražio da mu roditelji kupe igračke koje su pevale ili svirale na bilo koji način. Krenuo je u prvi razred osnovne škole kod učiteljice koja je ponekad na svojoj violini znala da deci nešto odsvira na času. Jednog dana je došao kući i upitao:
- Mama, je l' ti znaš šta je violina?
- Znam, sine, zašto pitaš? - usledio je odgovor.
On je gledao u mamu par sekundi i rekao:
- E, da mi kupiš jednu !
Kada je dobio iznajmljenu violinu bio je presrećan. Ali već kad je gudalom prešao preko žica, a da pritom još nijedan čas nije imao u muzičkoj školi, rekao je da ta violina ne valja.
Tek uči note
Petrova nastavnica u muzičkoj školi Gabrijela Has je oduševljena njime, obožava ga, ali ga i stalno grdi jer je lenj da nauči note a trebaće mu.
- Ne vežba redovno, mnogo puta, pred sam čas, nekih pola sata vežba. Kada bi vežbao toliko koliko manje talentovana deca vežbaju, već sad bi bio pravi muzičar.
Ali Petar polako uči i zna sada i pokoju notu. Gabrijela Has je oduševljena i novom učenicom Laurom Aleksijom, Petrovom sestrom koja je tek pre pola godine počela da svira violinu.
Posle dva časa u muzičkoj školi ubeđivao je roditelje da je njegova violina pokvarena i da mu treba druga.
Otišli su s njim kod majstora koji pravi violine. Petar je stajao okrenut leđima dok je stariji gospodin svirao po dva tri tona na različitim violinama. Nijedna mu se nije svidela. Stariji gospodin je otišao u drugu prostoriju i doneo jednu od skupljih violina koje pravi i nešto odsvirao a Petar se okrenuo i rekao: "E ta valja, ta nije pokvarena!"
Uspavljivao se pevušeći
O Petrovom izuzetnom talentu dovoljno govori i anegdota koju prepričavaju njegovi rodtelji i koji kažu da je kao beba sam sebe uspavljivao pevušući nešto.
Majstor se nasmejao i Petrovoj majci i rekao:
- Ovo dete je talentovano, ali je ova violina mnogo skupa.
Onda se okrenuo Petru i rekao mu:
- Violina radi uvek ono što ti hoćeš i kako ti želiš, sada vežbaj na ovoj maloj, pokvari je do kraja, a kad porasteš i budeš mogao da držiš ovako veliku violinu, onda će te mama dovesti kod mene da izabereš sebi jednu bolju.
Petar je posle koncerta i osvojene novčane nagrade izvadio novčanicu iz koverte i rekao mami:
- Evo ti ove pare i ti dodaj još koliko fali i da idemo kod onog čike po onu lepu violinu.
