Stihovi kraj lovačke kuće
Udruženje Srpskih pisaca iz Švajcarske je organizovalo Majske susrete u prirodi, ali početkom juna, kako se ne bi poklopili termini sa drugim udruženjima u okruženju. Na ovom druženju bilo je oko 40 pisaca i ljubitelja pisane reči.
Posle okupljanja kod lovačke kuće, u šumi kraj Rikenbaha, blizu Vintertura, pisci su u dva kruga čitali svoje pesme, a onda je usledio zajednički ručak i druženje do predveče, kada su se svi razišli.
Milisav Đurić, predsednik Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, kaže da su s obzirom na dešavanja u okruženju, odlučili da Majske susrete pomere za početak juna.
- Tako smo ispoštovali jedni druge, kako bi oni došli kod nas, a i mi otišli kod njih na njihove susrete. Danas pored naših članova imamo i naše prijatelje iz Srpske književne radionice iz Frankfurta, Literarnog udruženja "Zdravko Đekić" iz Štutgarta, Udruženja pisaca "Damnjanka Daška Čizmić" iz Minhena - naveo je Đurić.
- Ovo je naše tradicionalno okupljanje. Ovde možete sresti pesnike iz Nemačke, Austrije, čak iz Francuske, ali najviše iz Udruženja srpskih pisaca iz Švajcarske. Zahvaljujući Milisavu Đuriću, predsedniku našeg udruženja, koga nećemo menjati, gajimo lepu srpsku reč, ćirilicu i svoje pesme kazujemo jedni drugima - rekao je za "Vesti" mr Živko Marković, član Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj.
Radmila Miljković je oduševljena druženjem u prirodi
- Ambijent je predivan, vreme nas je poslužilo, prase je pečeno koliko vidim, tu su i ostale đakonije. Ali pre svega ovde je najveća radost ta pozitivna atmosfera i emocije su do maksimuma. Lepota u ovom dalekom svetu za nas koji smo daleko od otadžbine. Ovo je najlepše mesto gde ljudi mogu da provode slobodno vreme za vikend, da se odmore uz poeziju, stihove i druženje.
Naslednici plemenitih studenata
- Inače, Udruženje srpskih pisaca Švajcarske je naslednik prvog srpskog udruženja iz 1892. godine koje imalo cilj da propagira srpske običaje i istoriju u Švajcarskoj. To je bio plemenit cilj i zadatak tadašnjih školaraca, mahom studenata iz Srbije, kojih je do kraja Prvog svetskog rata bilo oko 400. To je bila ogromna armija srpskih intelektualaca u Ženevi. Bilo je više Srba nego samih Ženevljana na studijama u Ženevi - rekao je za "Vesti" Živko Marković.
