Puno srce ispod starog jasena
Popriličan broj meštana sela Koprivna, kod Modriče, koji žive i rade u Švajcarskoj, slavili su krsnu slavu Đurđevdan u rodnom mestu. Među njima i porodice Đurić, Jevtić, Kuzmanović, Vidović, Đorđić, Krstić, Cvijanović, Plavšić, Radovanović i druge. Većinom slave Đurđevdan, a ima i onih koji su slavili Markovdan.
U nedelju na Đurđevdan ispred crkve Vaznesenja Gospodnjeg (iz 1874. godine) sakupili su se Koprivnjani. Okupili su se ispod raskošne krošnje starog jasena. Stablo je obima oko 5,5 metara i procenjuje se da je staro oko 400 godina, ali je u odličnom stanju, komentarišu meštani među kojima su i oni koji žive i rade u inostranstvu. Došli su ponajviše iz Švajcarske da bi osveštali žito i slavski kolač, zapalili sveće pokojnicima i prisustvovali jutranjoj liturgiji, koju je služio protojerej Jadranko Stojanović.
- Rođen sam u Koprivni i najviše volim da dođem ovde, jer mi je tu srce puno. Dolazim najmanje četiri puta godišnje. Nedeljom obavezno idem u crkvu, obiđem porodicu i prijatelje. Imam kuću i u Modriči, ali zbog stare majke sam više u Koprivni - kaže Slavko Vidović iz Regensdorfa kod Ciriha.
S "Vestima" u zavičaj
- Godinama živim u Cirihu i sada sam za Đurđevdan došla na odmor u rodno selo. Prvo što sam uradila sredila sam i očistila grobove mojih roditelja. Posle praznika ću da sadim malo povrća, a na slavu sam pozvana kod rodbine. Imamo toliko veliku familiju da ne stižem kod svakog da odem. Lepo je biti domaćin slave, a lepo je i otići u goste. Na Đurđevdan mi je najvažnije da poranim i okitim imanje, njive, ulazna vrata, dvorište i to lešnikovim granama, jorgovanom i perunikom. Kitimo njive da bi Bog čuvao imanje od svakoga zla i da bi usevi doneli plod. Inače, na put nikad ne polazim bez naših novina "Vesti", tako da ih imam i ovde u Koprivni - kaže Jelena Kuzmanović.
- Živim u Horgenu u Švajcarskoj već 27 godina, ali ovde slavim Sv. Đorđa svake godine s familijom i prijateljima i onda, ako Bog da, opet nazad na posao i tako svakog maja. Imam stare roditelje, obiđem ih četiri-pet puta godišnje. Nekad ostanem duže, nekada kraće, sve zavisi od situacije - kaže Sava Jevtić.
Svake godine za Đurđevdan dolazi i Milisav Đurić iz Herisaua, inače predsednik Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj.
- Kada su mu roditelji umrli preuzeo sam krsnu slavu i slavim je u kući u kojoj su to činili moji roditelji.
Ilija Jevtić je u Švajcarskoj u Bazelu bio 35 godina, a 2003. godine se vrati i ima fabriku obuće u Modriči koja zapošljava 450 radnika.
- Sa 54 godine sam se vratio na dedovinu. Iako sam živeo u Švajcarskoj, gde su bolji uslovi, pokazao sam da sve ono što sam naučio tamo može da se primeni i ovde u ovom delu Republike Srpske. Pozdravio sve zemljake u dijaspori i kažem im da i ovde može baš lepo da se živi. Pokušavam da ljudi ne idu u tuđinu. Trenutno zapošljavam oko 60 meštana Koprivne, a svi oni koji nemaju posla kod mene imaju mesta - kaže Ilija Jevtić.
