I kačamak je narodno blago
Članovi Srpskog folklornog društva Homolje iz Gosaua nedavne su praznike dočekali u novim klupskim prostorijama. Vreme praznika član ovog kluba Goran Todorović je iskoristio da spremi vlaški kačamak na starinski način, pa su uz homoljski sir, kolače i dobru muziku svi uživali kao da su u zavičaju.
- Lepo je kada se zajedno družimo, pogotovo za naše pravoslavne praznike, poštujemo tradiciju i to prenosimo i na decu - kaže Slobodan Jenić, rodom iz vlaškog sela Kobišnica kod Negotina.
Srećna Ana
Po starom običaju deca su lomila praznični kolač u kome se nalazila plastična figurica u obliku kralja, kao simbol sreće. Ovog puta srećni pronalazač bila je mala Ana Todorović iz Gosaua, rodom iz Orljeva kod Petrovca na Mlavi.
- Od dede sam naučio da spremam vlaški kačamak, a pošto se on uvek kuva za puno ljudi, mogu da ga spremim za najmanje 100 duša - kaže Goran Todorović iz Kladurova.
On nam otkriva i neke svoje male kulinarske tajne.
- Ipak, treba unapred znati za koliko se osoba pravi, jer je majstorstvo u tome da se odredi koliko staviti brašna, vode i soli, a posebno koliko dugo kačamak ostaviti na vatri da se "krčka".
Goran ističe da je kačamak "najslađi kada se vruć servira uz homoljski sir".
- Treba i češće da se ovako družimo, a ne samo u vreme naših pravoslavnih praznika. Mnogo je običaja koji u matici odlaze u zaborav, a kamoli u dijaspori. Treba iskoristiti svaku priliku da našu decu rođenu ovde u Švajcarskoj učimo tradiciji da ne bi sve to narodno blago i predanje otišlo u zaborav - kaže za "Vesti" Zvezdan Budimirović, rodom iz Ranovca.
Zvezdan je i predsednik Školskog odbora Srpske dopunske škole u Gosauu.
- Ako sadašnje odrasle generacije o tome ne budu vodile računa, naši će se unuci u potpunosti asimilirati, a to bi zaista bila velika šteta - ističe Budimirović.
